"RELIKVIJE DUŠA: DUHOVNI SVET"

POGLAVLJE 15

Maskirani čovek ušao je u salu, a za njim je ušao i Zarijel, odmah izvadivši svoj zlatni luk i potegnuvši svetlosnu strelu.
Maskirani čovek je povikao, dižući ruke pomalo u vis, te tako podigavši sve doktore u  sali, koji su sada bili zarobljeni u njegovom crnom plamenu.
"ZARIJELE NE! Ovo je moje."
Videvši tok situacije, Zarijel je spustio svoj luk i strelu, te ih stavio iza leđa.

Maskirani čovek je svojim rukavicama tame i dalje držao sve doktore na udaljenosti od tla, te pričao besno ali i staloženo.
"Sada ću da pustim jednog po jednog od vas, dovoljno da možete da mi kažete zašto je vaš pacijent vezan, i zašto ima kanap preko vrata."
Maskirani čovek tada je popustio glavu prvom hirurgu, te mu ovaj reče:
"Naš šef zna da je ona... nešto... svetlost..."
Tada je Maskirani čovek stisnuo malko više pesnicu, što je uzrokovalo pritisak na krvne sudove hirurga koji je oričao.
"S... svetlo... ćerka svetlosti da... ćerka svetlosti... rekao je da... da treba da je ubijemo." Izustio je hirurg.

Čovek s Maskom tada je podigao ruku i snažno zamahnuo, a telo hirurga razbilo se o pod na komade, raspršivši krv po sali.
Tada je Maskirani čovek oslobodio glavu drugom nasumičnom hirurgu:
"Ko vam je naredio ovo?"
Hirurg se samo nasmešio, a Maskirani čovek stisnuo je pesnicu, te izvršio vidni pritisak na njega.
"Pitao sam, ko vam je NAREDIO."
Hirurg je samo okrenuo glavu ka pravougaonom prozoru koji je odvajao prostoriju za nadgledanje od sale.

Staklo je razbio momak s lancem oko vrata, koji je potom laserom nanišanio Eleonorin zašiven stomak,
"Š'a 'e!? Sećaš se mene!? Onog tipa kojem si lupio o sto u kafiću matori! Izblamirao si me pred bandom, sa' ću malo da ti vratim e!"