Spasi me

Veruj mi

Laura

Probudio me je miris neceg ukusnog. I definitivno kuvanog.
Mama sprema supu i snicle.
Misao je doletela i odletela. Nje vise nema. Odakle onda kuvana hrana, skoro sam sigurna da dolazi iz moje kuhinje. Ah da podstanar. Ne mogu da verujem da ga ni za ime nisam pitala. Zelela sam ali mi unosi neki nemir. Podseca na vukove, volim vukove, u kavezu naravno.

Izasla sam polako iz sobe i prisla sanku. Bio mi je okrenut ledjima. Primetila sam da je dosta visok. Izgledao je smesno, nosio je kosulju i rukave je podvrnuo do laktova, preko je imao neku staru kecelju za koju ni ja nisam znala. Tad sam shvatila da je preturao po stanu, inace je ne bi mogao naci.

-Nadam se da doruckujes ujutru, ne bih voleo da sve ovo propadne? I drago mi je sto uzivas u pogledu na mene, ali bi bilo bolje da se umijes prvo.-

Njegov glas me je naterao da poskocim sa stolice. Kako li me je cuo, video... Mislim da ima neko sesto culo ili tako nesto.

-Jedem...-

Izgovorila sam na putu do kupatila. Nisam ni primetila da stiskam pesnice dok nisam pokusala da se uhvatim za kvaku.

Vratila sam se na svoje mesto za sankom. Okrenuo se i postavio tanjir supe ispred mene. Bila sam svesna da izgledam kao izgladnela zivotinja ali nisam jela kuvano, pa ima sigurno sto godina. Videla sam da je stavio ruke u dzepove i bila sam sigurna da me posmatra, tako da sam podigla pogled ka njegovom licu.
Gledao me je u oci, grizao je donju usnu pokusavajuci da se ne nasmeje, a to je bilo veoma privlacno, na trenutak sam pozelela da me poljubi... Zatim je zelja isparila u vidu besa...

-Nije bre smesno, ne znas koliko dugo nisam jela kuvanu hranu!-

Viknula sam i gadjala ga krpom pravo u facu, ha to ce ga nauciti pameti.

-Hahaha, verujem ti, ali smesno je imala si facu kao dete od pet godina kad dobije lizalicu, istu takvu. Hahah-

Izgovorio je pokusavajuci da me imitira. Na kraju sam popustila i nasmejala se i sama. Bilo je dobro smejati se tako sa njim kao da ga poznajem.

-Kako se uopste ti zoves?-

-Kristijan.-

-Ja sam Laura.-

-Da znam.-

-Kako znas?-

-Mislim da sam cuo nekoga kako te tako zove. Nisam siguran.-

-Moguce.-

Slegnuo je ramenima i ja sam nastavila da jedem...

Ding-Dong... Ding-Dong,Ding-Dong,Ding-Dong...

Kristijan

Prebledela je u trenutku, kada je cula zvono. Znao sam da nesto nije u redu, zato sto je samo odgurnula tanjir, uletela u sobu i otrcala nakon samo jedne sekunde ka vratima. Znao sam da je na vratima neko koga se plasi, i pre nego sto je otvorila znao sam ko stoji ispred vrata. To je isti momak koji ju je pratio.

-Hej Baze...-

-Laura.-

Izgovorio je besno, kroz zube, primetio sam to po prigusenosti njegovog glasa koji je drhtao. Zatim sam ugledao stisnute pesnice.
Znao sam da sam namrgodjen i da ne smem da skocim na njega ali mi je bilo tesko da se iskontrolisem. To malo pseto.

-Hej Baze.-

Izgovorila je ponovo, znao sam da je preplasena. Usne su joj bole potpuno bele, a oci je rasirila kao da svakog trenutka ocekuje udarac. Neprimetno je zadrhtala dok sam odmeravao tog kepeca. Bio je nizak, nabijen i imao je neku zuckastu boju kose.

-Ko je to Lae?-

-To je moj brat od tetke Baze, hajde idemo napolje.-

Izgovorila je dok ga je polako vukla napolje. Jel se oni zabavljaju ili sta? Mislim, ne mogu da verujem da joj se dopada taj mali kepec. Na njemu se prosto vidi da je glup. Polako je izlazio za njom ali je i dalje gledao u mene. Stiskao sam vilicu ne zeleci da napravim problem. Ali sam znao da on namerava da je povredi, samo nisam znao kako. Poslednje sto sam ugledao pre nego sto su se vrata zatvorila bile du njegove skupljene obrve i ironicni osmeh upucen meni, a ja sam znao sta to znaci. Prokleto sam znao...

Baz

Osecao sam neopisiv bes kada sam krenuo po Lauru. Mala fuksa, kako je imala hrabrosti da mi se ne javlja. Vec sam isplanirao kako da je prevaspitam, i tad sam ga video. Visok, crnokos, bio mi je poznat od nekud. Bio sam skoro siguran da joj on nije nikakav brat...Krenuo aam besan i sada moram da se smirim i to pod hitno. Ne smem da je ispustim sada, vec sam obecao glavnima da ce im uskoro ispunjavati svaku njihovu zelju, ponizno naravno. Ne smem dozvoliti da mi nesto pokvari planove. To se ionako trebalo desiti ranije, ali nisam uspeo da joj podmetnem drogu, a sama ne zeli da je uzme.

-Nema te Lae...?-

Izgovorio sam toboz opusteno... Shvatio sam da su mi sake jos uvek stisnute u pesnice, a misici napeti. Drzala me je za misicu tako da sam se primorao da se opustim. Znao sam da je primetila, zato sto mi je uputila zbunjen pogled.

-Bila sam u guzvi...-

-Lae, hteo sam da se izvinim za ono. Znas da te ne bih povredio da sam bio svoj.-

-Da, ok.-

-Lae, ne smes vise da izostajes molim te...-

Pogledao sam je laznim molecivim pogledom.

-Ok. Doci cu.-

-Oprastas li mi?-

Rekao sam pogurkujuci je bas kao kad smo bili deca. Kao da se nikad nista nije promenilo. Kao da se nisam spremao da dobro zaradim na njoj. Na trenutak mi je cak i bilo zao, ali sam se potom setio koliko je love u igri.

-Da, naravno.-

Izgovorila je lagano krenula nazad. U glavi mi je iskocio pogled pun mrznje koji mi je uputio onaj tip. Rastresao sam glavom i izbacio ga iz misli, moram uzivati u pobedi.Oh da, mislim da sam je ovog puta uhvatio.

Kristijan

Stajao sam samo na istom mestu... Bio sam skamenjen. Cinilo mi se da sati prolaze a ja samo stojim tu, zureci u zatvorena vrata. Disao sam svakako, ali se nisam mogao pomeriti. Slusao sam, ne nisam cuo vrisak. Zelim ga zadaviti odmah i sad ali ne mogu. Sta ako je povredi ili udari? Jos gore sta ako je iskoristi. Nekako sam znao da je nevina, ne znam kako ali sam to osecao. Nije mi delovala kao iskusna devojka. Sa njima sam bar cesto imao posla. Osecao sam njen miris svuda po stanu, sirio se i ometao mi sva cula. Misluo sam da cu iskociti iz sopstvene koze kada se pokrenula kvaka na ulaznim vratima. Osecao sam kako mi telo drhti, i kako sambse najezio. Boze osecaobsam strah, brinuo sam za nju... To me je jos vise zbunilo, zasto se brinem za nju? Ugledao sam je citavu i osetio olaksanje, dobro je hvala bogu. Jedva sam se iskontrolisao da je ne poljubim i privucem u zagrljaj. Sta je to sa mnom, sta mi to radi? Samo sam stajao cereci joj se kao budala...

-Dobro dosla sestro...-

Rekao sam i cekao da cujem koje ce objasnjenje smisliti...