Spasi me

Budi tu

Posmatrac

Usplahireno je usao u diskoteku, izgledao je prestravljen. Pogledom je preleteo preko podijuma, nije nasao ono sto je trazio. Odmah mi je privukao paznju. Bilo je neceg cudnog u njegovom drzanju. Polako se okretao i posmatrao stolove zatim je stao. Nesto nalik olaksanju mu je preletelo licem. Pogledao sam u istom pravcu, gledao je u prelepu devojku. Sedela je u drustvu skoro najacih mafijasa u gradu. Mislim da ni jedno od njih nije bilo svesno toga. Samo je stajao i posmatrao je, sve dok nije skrenula pogled ka njemu. Siroko se osmehnula ali su joj oci skrivale strah. Izgledala je pomalo pijana i izgubljena. Kao po naredbi, sva trojica muskaraca su se okrenula ugledavsi njen osmeh. Pogledom su streljali prostoriju u pravcu gde j gledala. Nobon se povukao na vreme. Zaklonio se ljudima i stao u najmracniji deo. Pomno je posmatrao. Jedan od njih ju je okenuo i nabio joj jezik u usta. To je iscrtalo grimasu bola i besa na njegovom licu. Skupio je pesnice oko metalne ograde kao da ce je svakog trena iscupati. A onda su prestali, ali sekundu kasnije su njegove ruke bile na njoj a njegove usne na njenom vratu, i kretao se sve nize. Nije izgledala srecno zbog toga ali nije radila nista da to speci.

Naglo js ustala i drzeaci se za glavu otisla ka toaletu, on j krenuo u istom pravcu i smestio se blizu ulaza. Bio je skoro ne primetan da mi nije privukao paznju ne bih ga ni primetio. Ubrzo je lik koji je malopre zvalavio resio da joj se pridruzi...

Laura

Povracam ne znam zasto ali povracam. Okrecem se i polako izlazim iz vecea. Sve je nekako usporeno i tiho. Nisam sigurna sta tacno treba da uradim. Vidim ga kako mi prilazi... Gura me uz zid. Znam da ovo ne treba da se desava, da treba da se oduprem ali ne mogu. Kao da nemam snage. Moji pokreti nisu moji ne kontrolisem ih. Zelim da vristim, da vicem ali se ne secam bas kako to da uradim.
"A sada da uzmem ono sto mi pripada..."
Cujem kako izgovara nekako udaljeno, kao da ne govori meni. Osecam njegove ruke na svom telu, qli ne mogu se pomeriti. Samo bih da sve prodje, da spavam. Da to bih da spavam, zauvek...
Podize mi haljinu a ja ga ne mogu pomeriti od sebe. Pritiska me , previse je tezak samo naka se skloni, ne mogu... Ne mogu da disem.
" Mozes samo da sanjas!"
Vice neko u daljini i pritisak nestaje. Udisem...
"Ne znam ko si, ali ova fuksa..."
"Ta fuksa je moja, kopile."
Gledam ga kako ga udara, znam da ga poznajem. Drago mi je sto ga vidim. Ali ne znam... Ne znam ko je on... Vidim telo pokraj nogu i osecam kako me povlaci kroz guzvu. Pitala bih gde cemo, al nije mi bitno... Zelim da idem... Samo neka me vodi... Ovde je previse, previse svega...

Kristijan

Onesvestio sam prokleto kopile. Skinuo sam ga sa nje. Shvatam da je drogirana, nisam je smeo ostaviti ni sekund. Ja sam jebena budala. A sada ne znam kako da prodjem a da me ostala kopilad ne vidi, dodjavola. Tako sam besan, samo bih zeleo da udarim nekog. Stajao sam u cosku i pridrzavao je. Znam, znam da ce se kopile uskoro osvestiti a onda ce celo ovo mesto da se okrene protiv nas. Voleo bih da mogu da nas promuvam napolje, ali ne smem rizikovati da mi nestane u gomili. Tako da sam nas zaklonio iza nekog paravana. Oko nas su uglavnom bili pijani parovi koji nisu obracali previse paznje na okolinu, nastojeci da se sto brze i bolje zadovolje. Naslonio sam je na sebe. Boze kako mirise, pokusavao sam da se obuzdam i smirim.
Ali me prokleto privlaci. Prelepa je, zasto mora da bude prelepa?
Uzdahnuo sam, samokontrola... Ja sam smiren i stalozen. Ali je njeno telo pripijeno uz moje, mogu da osetim kaji dise. Jebeno me dekoncentrise, ne mogu da udahnem jer osecam njen miris svuda oko sebe... To mi izaziva vrtoglavicu. Mislim da su me debelo zeznuli kada sam kupovao ove pantalone, nisu me upozorili da se skupljaju na telu, manje su za jedan jebeni broj! Moram da otkopcam kosulju, prevruce mi je. Uopste vise nisam zabrinut oko neprijatelja, ona ce me dokrajciti pre njih, kada stignu bicu vec mrtav.
A onda sam osetio ruku na ramenu. Zaledio sam se na trenutak, kao da sam bio paralizovan. Da li je moguce da me je toliko dekoncentrisala da sam zaboravio na sve ostalo. Besan sam na sebe, to je isto kao da sam je ostavio nezasticenu.
-Ako zelis da zivi izadjete odavde. Bolje kreni za mnom.-
Cuo sam kako je prosaputao a zatim sam se okrenuo da vidim osobu koja zeli da mi pomogne...

Posmatrac

Gledao sam ih celo vece, ali nakon sto je sklonio, izgubio se. Zatvarao je oci i udisao duboko. Video sam kako pati, shvatio sam da mu je stalo do nje. Uglavnom je stiskao uz sebe i mazio po ledjima, ponavljajuci da ce ave biti u redu. Nije izgledao uveren u to. Mada nije izgledalo ni da je svestan sta radi. Zato sam resio da im pomognem. Izgledali su mi zarobljeni u vrtlogu losih stvari iz kog ne mogu naci izlaz. Nakon sto sam mu ponudio pomoc, okrenuo se i zacudjeno me pogledao, i to ne zbog mog izgleda vec zbog moje ponude. I tada sam shvatio... On uopste nije bio izgubljen, rizikovao je zivot za nju i bio je potpuno svestan tog. Shvatam da nije naviknut na pomoc i tudje prisuatvo, ali ipak je krenuo za mnom.

-Ako zelite da se izvucete zivi, moracete na zadnji izlaz. Ne garantujem vam sigurnost ali bar imate neke sanse.-
Izgovorio sam i krenuo. Nema vremena za gubljenje.
Kretali smo se polako kroz guzvu, niko nije obracao paznju na nas. Kada sam ih izvukao, borio sam se sa sobom... Zeleo sam im postaviti par pitanja, no ona sigurno nebi bila od pomoci, a on... Pa tesko je reci ali mislim sa mi on svakako ne bi dao odgovore koje zelim. Pogledao sam ih, dodjavola mislim da su mi prirasli za srce... Dolazila je polako k' sebi, video sam joj po ocima..

Kristijan

-Sta...se...desava?-

Promucala je polako u moje rame. Mislim da smo i ja i nas novi saradnik ostali zateceni kada smo je culi.

-Nista malena, sve je ok, samo se opusti.

Prosaputao sam joj u uvo. Promrmljala je nesto i primetio sam vidljivi trzaj na njegovom licu. Zeleo sam ga upitati koji klan ga je kaznio, ali nisam zeleo da ga oteram.

-Zadobio sam ga pokuaavajuci da spasim jednu takvu, ali ona nije zelela biti spasena. Za ovu jos ima nade...-

-Sta?-

-Moj oziljak, vidim kako ga posmatras, verovatno si zeleo da pitas odakle mi.-

-Hmm, tako nekako.-

Posmatrao sam ga, pronicljiv je. Ne znam zasto nam je pomogao ali sam mu zahvalan. Dobacio mi je kljuceve i viknuo na koju adresu sa odem, zatim je pokazao ka garazi.

-Auto je osmah iza ugla, nije pametno da idete vasim kolima. Kuvmci sam sutra oko podneva. Lepo odmorite.-

Sada sam mu definitivno bio duznik. Mada sad nisam imao vremena da razmisljam o svemu tome. A morao sam je i odvesti negde da se odmori. Tako da cu iskoristiti njegovu dobrotu...