Spasi me

Krvavi zanati

Posmatrac

Kada sam se vratio unutra, zatekao sam rasulo. Devojke koje vristeci trce napolje. Pokusavajuci da ne padnu sa tih svojih tanusnih stiklica. To je u sustini izgledalo vise jadno nego smesno, no samo sam slegnuo ramenima gledajuci ka onim monstrumima. Oduvek sam ih mrzeo... Zapravo ne nisam oduvek, bio sam deo toga. Sve dok se nije pojavila Monika. Nju sam zeleo da spasim, progledao sam... To nije bio zivot za nas, to nije bio zivot za nju. Presao sam rukom preko oziljka i osvestio se. To je daleka proslost, samo sto su zivotinje i dalje tu. Navukao sam kapu na oci, niko ne obraca paznju na mene... Pretvaram se da radim svoj posao s'toga se hvatam za metlu i pocinjem da cistim pod, vise se klatim nego sto cistim, tako da delujem poput obicne pijanice. Gledam kako prebijaju onog mladica koji je dosao sa onom devojkom. Cini mi se da im je obecao poklon, sada su besni sto to nije ispunjeno. Decko je vec na ivici svesti, lezi na podu u grcu. Polako ga podizu na noge, smeju mu se. Znam kuda ovo vodi i primetno stezem pesnice. Udisem duboko dok gledam kako ga kaznjavaju kao i mene pre mnogo godina. Mislima se vracam u proslost, sneg je hladan i ja se skupljam u fetusni polozaj. Osecam gvozdeni ukus u ustima i pokusavam da zastitim glevu. Ostar bol mi prolazi kroz telo kad god me udare. Sutiraju me poput psa. Sada vise skoro nista i ne osecam, samo znam da me je neko podigao. Pokusavam da razaznam lik ispred sebe ali ne uspevam. Svestan sam samo jakog bola na svom licu i lepljive tecnosti koja me obliva, zatim je sve bilo crno.
Secam se najboljeg prijatelja njega sam prvog ugledao kada sam otvorio oci, secam se da je morao da bezi jer mi je pomogao.
Ali sada je sve to samo pusta proslost. Prilazim onom decku i pruzam mu prvu pomoc. Pozvao sam hitnu i oni ce ubrzo stici. Polako se izvlacim na zadnja vrata. Neprimetno se krecem uz zidove i pokusavam da stignem na sigurno, za slucaj da su oni banditi jos u okolini.

Kristijan

Nakon sto smo stigli istusirao sam je i spustio na krevet. Zatim sam istusisao i sebe. Nisam mogao odmah da legnem, bar dok ne shvatim ko je onaj lik i zasto nam je pomogao. Pogledao sam mu po dnevnoj sobi imao je par uramljenih fotografija iz mladjih dana i pre nesrece rekao bih. Nije mi bas prijatno secanje na onaj odvratni oziljak, oziljak koji se prostirao od levog oka do desnog ugla usana, ko god da mu je to napravio nije zeleo da ga ubije vec da ga kazni. Da se celog zivota seca. Ali zbog cega? Sta li je to uradio? Pogledao sam fotografije jos jednom... Bio sa nekom lepom devojkom. Shvatam zasto nam je pomogao. Previse su slicne. A on je izgledao zaljubljeno... Resio sam da spavam bar zbog nje, da je mogu zastititi posle. Legao sam kraj nje, pazeci se da je ne dotaknem. Privlacila me je iako nije trebalo. Sta to ima u njoj sto te tera da poludis... Pitao sam samog sebe pitanja na koja nisam imao odgovor.

Osecao sam kako me dodiruje, prelazila je rukama preko mojih butina, prepona, stomaka. Osecao sam njene dodire i uzivao u njima. Iz nekog razloga se nisam mogao pokrenuti da joj uzvratim. Shvatio sam da su mi oci stegnute i da uzdasi koji se cuju zapravo poticu od mene. Otvaram oci, gledam u nju... Nesto nije kako treba, ne lici na sebe. A onda shvatam njene zenice su crvene. Zatim se crvenilo siri i curi iz njenih ociju poput suza, i shvatam... To nisu suze vec krv, ona vise nema oci. Zatim ga ugledam, vilica mu se steze od besa. "POSLAO SAM TE DA JE CUVAS!" pokuasavam da vrisnem ali ne mogu, ne mogu se ni pomeriti...

Budim se okupan znojem i uspravlkam se u sedeci polozaj. Pocinjem da masiram oci. Pogledam ka njenom kraju kreveta i vidim je kako sedi i posmatra me....

Laura

Probuio me je uzdisanjem i ritanjem. Prvo nisam znala gde sam a zatim sam se polako setila svega. On me je spasio. Sela sam i posmatrala ga. Izgleda da i on ima kosmare. Probudio se i seo. Neko vreme je samo masirao oci. A sada me posmatra, kao da zeli nesto da ucinim, da bi se uverio da sam stvarno tu. Neko vreme ne cinim nista, zatim se naginjem i ljubim ga. Oci su mi otvorene i gledamo se.
Ne reaguje, kao da ljubim zid, mozda da prestanem. Polako sam pocela da se odmacinjem kada je zatvorio ocibi uzvratio mi poljubac. Njegov jezik je polako skliznuo u moja usta. Uzdahnula sam i to ga je pokrenulo. Njegove ruke su na meni. Zapravo je lep osecaj. Ruka mu klizi niz moja ledja i privlaci me njemu. Sada sam mu u krilu, dodirujem mu grudi i osecam kako uzdise. Boze ovo tako prija. Jos uvek mu je ruka na dnu mojih ledja... Druga je na mojoj butini, polako me masira od kolena na vise. Usne mu kliznu na moj vrat. Zatvaram oci... Polako spusta poljupce niz moj vrat ka grudima...
I tada se zaculo kucanje...

Kristijan

Culo se kucanje i brzo smo se razdvojili. Gospode sta sam to radio... Mislio sam na putu do vrata.
Ne moguce je... Ja ovo nisam uradio... Kako sada da steknem njeno poverenje. Sve sam upropastio.
Gledam kroz spijunku i vidim ga. Stoji mirno ispred vrata i ceka. Polako otvaram... Trebam dobiti neke odgovore.

Bice ovo duga noc...