Spasi me

Gresnici

Baz

Otvorio sam oci, osecao sam neizdrziv bol, koji se siri preko lica, preko tela. Slike su mi polako iskakale jedna po jedna. I odjednom osecao sam bes... Slomljen sam. Secam se... Dobro su me prebili. Zbog nje! Mrzim tu klinku. Osveticu se. Kunem se svime osveticu se! Osecam kako polako klizim u nesvesticu... Kada odem odavde, ubicu je. Prokleta fuksa je to zasluzila. Neopisiv bol... Znam da cu izgubiti svest, al zar je bitno ja vise ne postojim. Ja nemam lice, ne vise.
Unistili su me zbog nje.

Laura

Sve do sada mi nije bilo jasno. Zato sam resila da trazim objasnjenje. Nesto se desava i imam prokleto pravo da znam sta... Sad samo da ih ubedim da progovore. Drhtaj mi prolazi telom, pri pomisli na malo predjasnju situaciju. Boze zelim ga. Ne, ne nego se zavaravam. On nije moj tip. Koji je uopste moj tip? U trpezariji su i pricaju tako da ne mogu da ih cujem, a to je zaista iritantno. Al ipak koristim vreme da razmisljam o poljupcu?
Kom poljupcu? Buni se moja podsvest. Ko zna sta bi bilo da se oziljak nije pojavio... Oziljak po imenu Sem... Sem sa oziljkom. I secanje mi je tako blizu skoro da ga mogu dotaci.
Hej Lae, ujka Sem je tu.
Tataaa necu.
Hajde Lae, ujka Sem je dobar tip.
Ne.
Lae vidi sta sam ti doneo, cokolade i igracke.
Jeee ujka Semi, ujka Semi.
Ujka Semi a ko te je napravio ruznim.
Lae, ne smes tako da pricas sa ujka Semom.
Ne,ne pusti je, dete je. Dodji Lae da ti ispricam jednu pricu o zaljubljenom decaku i losim ljudima. Al ova prica nema srecan kraj, ne ne...

Prilazim vratima.
-Hocu da ti ispricam pricu o losim i izgubljenim ljudima, a ti pronadji kraj.- Rekla sam gledajuci ga u oci...
Skupila sam avu hrabrost koju nisam imala i bezobrazno se nasmejala
-Hajde decaci, vreme je da se ponasate kao odrasli ljudi i kazete mi istinu.-

Sem

-Hocu da ti ispricam pricu o losim i izgubljenim ljudima, a ti pronadji kraj.-
Rekla je i stajala naslonjena o stok, prekrstila je ruke i delovala ljutito. Ali nije bila, video sam joj u ocima. Bila je zbunjena. Mala Lae... Terala je inat, na svoj nacin. Nisam je odmah prepoznao, nisam je zapravo uopste prepoznao. Bila mi je poznata. Mala vila koja ceka da njena prica bude ispricana.
-Dodji sedi Lae... - Rekao sam uzvrativsi joj pogled.

Kristijan

Na kraju sam ja bio zbunjen. Laura i covek sa oziljkom su se poznavali. Ovo je bilo sve cudnije i cudnije...
Sada sedi pored mene a jedino ja nemam pojma sta se desava. Ponasa se jako bezobrazno. Menja joj se raspolozenje kao na vrtesci. Ne, ne razumem. Ja bih trebao da vodim situaciju. Treba da je zastitim i odvadem njemu. Sta ako sam ke ipak odveo u pogresne ruke. Cekao sam da neko pocne sa pricom.
Gledao sam i njega i nju. Uzdahnuo je duboko...
-

Pa Lae, kako si posla putem dna?-
-Pa ujka Semi, kako to da si ziv?-
Ironicno mu je odgovorila. Cekaj bre on je njoj ujak... I ocigledno nije znala da je ziv. Ovo je jebena spanska serija ili sta? Ja radim za njenog oca, JA treba da vodim jebenu igru. A sve se desava bez mog znanja. JEBENO MI SMETA STO NISAM DEO TE PRICE. Ustajem i palim cigaru da se iskuliram. Izasao bih napolje ali plasim se da to bas i nije dobra ideja, a ja ako sam nervozan nisam glup. Posmatrali su me, znam da jesu. A ja sam se osecao kao govno. Ja sam uzasna osoba. Krijem od njih da joj je otac ziv. I umalo sam otkrio sve njenom ujaku da ne pricam o tome da sam je umalo zloupotrebio. Kako uopste da kazem istinu, kako da bacim steceno poverenje u vodu.
Mogao sam da vidim scene iz buducnosti.
-Izvini ako te prekidqm, ali treba nam sigurnije mesto za skrivanje.-
Prenuo sam se iz misli. Uradio sam i pre njega ono sto sam mislio da treba.
-Zvao sam pomoc. Auto nas ceka.-
Rekao sam i otisao po nase stvari. Sem je bio pripremljen, kao da je bezao celog zivota. Mozda i jeste.
Hodao sam brzo, ne razmisljajuci da li oni mogu pratiti moj tempo. Ali bio sam besan, tako prokleto besan na sebe. Stao sam kada sam cuo njeno stenjanje. Polako sam se okrenuo da je pogledam. Crvena od umora, drzala se za stomak. Stiskala je zube, tako da je tek poneki put prostenjala u naporu da me stigne.

Laura

-Mozes li?-
Bilo je sve sto je rekao. Potvrdno sam klimnula, i vec sledeceg trenutka me je drzao u narucju.
-Hej rekoh da mogu.-
-Ne bih da nas usporavas.-
Rekao je nekako ljuto.
-A i ne bih da se premoris.-
Dodao je tise. Kao da je govorio samom sebi. Cudila sam se zaista. Proucavala sam ga. Imao je neki mracan izraz lica i gledao je samo pravo napred na ulicu. Ali ipak sam se osecala sigurno kraj njega. Znala sam da zapravo hoce da me zastiti. Bila sam zbunjena. Koji su to njegovi razlozi. Nezno me je spustio na zadnje sediste. On i Sem su seli napred.
-Ne moras da me stitis vise, nisam dete.-
-Ne ti si velika curica koja nema mozak.-
-Pazi kako pricas sa mnom moronu jedan!-
Viknula sam a on se smejao. Nisam sigurna zasto sam zapocinjala raspravu. Mozda zato sto sam znala da ce ga oraspoloziti. Zabrinjavao me je onako cutljiv i povucen.
-Cudan ste par vas dvoje. Koliko ste ono zajedno?-
-Nismo par!-
Viknuli smo istovremeno na Sema.
-Cudno zakleo bih se da se volite, po svim tim vasim pogledima.-
-Kakvim pogledima? Jesi li lud?-
Opet smo povikali.
-Kao da bih mogla da budem sa takvom budalom.-
-Ili ja sa prostakusom.-
Zatim smo se nasmemejali. Da zaista bi smo bili cudan spoj. Pustila sam da mi lagano klone glava na sediste. Bili su ovo naporni dani. Uprkos svemu smesila sam se. Ja i on par... Kako da ne... Smesne li ideje. Smeh... Da zaiste, lep je kada se smeje. Kada bi se samo malo ces...ce...