Ponoć u velegradu.U klubovima se mogla čuti glasna muzika i smeh ljudi a u zgradama tiho disanje usnule stare dame ili preklinjanje roditelja da njihova deca odu u krevet.
Niko od njih nije ni slutio da je upravo tada crna mačka na sredini puta ostavila poklon za sledeću vešticu kojoj će baš on zapečatiti sudbinu.
***
Vraćala sam se kući sa žurke.
Roditelji su mi zabranili da idem na nju jer je počinjala kasno ali nisam ja bila kriva što mi je soba u prizemlju i što je lako moglo da se izađe kroz prozor.
Pogledala sam na sat.Dva ujutru.
Pa dobro,pomislila sam, i nije toliko kasno.
Sledećeg trenutka pomislila sam da bi me mama ubila kad bi znala da sam ipak otišla na žurku.
Neće me uhvatiti,pomislila sam.
Ali šta ako... TRAS!
Okliznula sam se o ulje.O ulje.
Koji me je đavo terao da idem sredinom puta?
Ulica nije bila prometna (bilo je više verovatnoće da ovde sretneš jednoroga nego automobil ali hajde da kažemo da je bila neprometna)nisam morala da brinem hoće li neki auto naleteti na mene ali ovo nisam očekivala.
Šteta što me ovo nije ubilo,pomislila sam.
Dok sam ustajala primetila sam da se nešto sija nedaleko od mene.
To je bila ogrlica. Podigla sam je i stavila u džep.
Kad sam konačno stigla kući zatekla sam majku i oca u kuhinji .
,,Ekatarina Valter,odmah da si objasnila gde si bila!",izdrala se mama.
Oh super,pomislila sam, provaljena sam.
YOU ARE READING
Veštice se plaše mraka
FantasyBelina snega koji je i sledeće zime prekrio ulice Sejlema nije mogla skriti te sramotne događaje, kao što ih nije mogao skriti ni plašt idućih godina, decenija i vekova.
