Veštice se plaše mraka

20.Plan je da nemamo plan

Erika

Bilo je potrebno poprilično dugo da se svi lepo izobnjašnjavamo, što je bilo dobro jer sam popila dovoljno kafe da preživim dan(ha-ha, ne, definitivno ne dovoljno, ali preguraću nekako).
Karen je bila u redu, pretpostavljam, mada mislim da se Ekatarini nije svidela(nemam pojma zašto, ali joj se nije svidela).
Kako stvari stoje ona nije ni slutila da će joj se nešto ovako desiti ali odjednom se ni od kuda pojavio taj dečko, Mark, kojeg je Martina u parku srela i prepoznala kao onog novog lika u našoj školi.Mislim da je mali iz neke sekte.
Bilo kako, on joj je dao taj neki papirić sa njegovim brojem telefona(zavodnički) i nekim hijeroglifima koje nije uspela da razabere.
Sve je išlo glatko, ali je onda našla te prelepe minđuše(u stvari to je bilo pre nego što je upoznala Marka, malo sam se zeznula) i počela da dobija košmare i sve po redu.
Onda, naravno, čuvena scena u parku, gde je, kako se ispostavilo, ona šetala svoje kuče i naišla na Marka i naišla na Martinu i tada je sve otišlo dođavola jer joj je Mark rekao da se drži dalje od nas, zato što je znao da koristimo metlu kao prevozno sredstvo.
Onda ga je ponovo srela i odlučila da ga prati što ju je dovelo do naše škole gde se sreo sa Aleksandrom i očigledno su kovali svoje zle planove protiv univerzuma, pa pritom i uzeli da se žvalave.To je glupo, zato što, na neki čudan način, Aleksandra je počinjala da mi se dopada.Mogla je da nas nauči svakakve kul stvari, kao na primer Veštičiji viber.
Pa, to je sad otišlo dođavola.
Nekako se osećam izdano.
Šta 'ćeš.
Nije ni bitno.Imamo posla.
Mada me malo boli glava od svih informacija.
Kada nam je sve ispričala rekle smo joj sve što znamo i ostalo je samo da smislimo šta ćemo da radimo.To je išlo malo teže.
-Čekaj, zar nisi rekla da vam je dala neke knjige?-pitala je Karen, posle nekih sat vremena sedenja i ne rađenja ništa.
-Aha, Bibliju, neki prašnjavi dnevnik i knjigu čini.Osim što je knjiga čini apsolutno beskorisna jer nema ničega u njoj, Biblija je samo Biblija, a dnevnik... E, šta je beše sa dnevnikom?-okrenula sam se ka Keti.
-Ništa, on je u redu ali sam pročitala samo jedan izvod, mrzi me.
-Dobro, ali šta ako su to neki tragovi?-upitala je Karen-možda u Bibliji ima nekih šifra ili tako nešto i u drugim knjigama takođe.
Zli smešak mi se pojavio na licu.
-Sviđa mi se način na koji razmišljaš-rekla sam-evo šta ćemo da radimo.
-Idemo sve do svojih kuća i uzmemo te knjige, za nekih pola sata se sretnemo u parku i odemo do nečije kuće, videćemo čije, i tražimo tragove u tim knjigama.Važi?-pitala sam uzbuđeno.
-Oki-doki-rekla je Martina-sviđa mi se.
-Idemo-ustala sam, a za mnom i sve ostale.

Okej, htela sam da napišem ultra dug nastavak ali nekako ne mogu da nateram sebe tako da ću sutra da objavim novi nastavak.Hvala što čitate:)
Srećna Nova godina i Božić!

T.D.B.