Veštice se plaše mraka

8.Dnevnik, Grimoar i Biblija

Karen

Ne,ne,ne,ne.ne,ne.
Trčala sam koliko god sam brzo mogla, ali nije vredelo znala sam da će me oni stići,znala sam to jer posle svega kako si mogao da pobegneš od sebe?Kako si mogao da pobegneš od osobe koje si bio?
Mrzela sam ih, tu vojsku smrti, ali sam ih u isto vreme i žalila
jer oni nisu znali čega se stvarno plaše.
Nisu znali da li treba da se plaše lovca ili lovine.
Ako si u šumi i posmatraš lovca kako ubija srnu biće ti je žao, ali će ti u isto vreme biti drago što to nisi ti.
Biće ti drago i što lovac sada ima šta da jede ili šta već lovci rade sa životinjama koje ulove.
Retko ko će se pitati kako je srni.
Ali kad lovac uperi pušku u tebe tek onda shvatiš strah koji je osećala,tek onda shvatiš želju d
za životom i tek onda shvatiš kako je bilo njoj.
I bude ti žao lepe,nevine srne koja ništa nije skrivila i shvatiš kako je to biti lovina.
Nije mi bilo druge,predala sam se, a jedina uteha mi je bila to što sam znala da je moja amajlija na bezbednom, znala da će jednog dana moja priča biti ispričana,
bar jednom ne kao trač na Sejlemskim trgovima već kao istina.
Neko će znati i sve sam trpela samo zbog tog nekog.

Probudila sam se teško dišući, sva oblivena znojem.
Nije ličilo na mene da sanjam ovako uvrnute snove.
Obično bih sanjala da sam gola pred svima i da moram da uradim test iz biologije za koji nisam učila.
Ali ovo...Ovo je bilo jezivo nisam sigurna ni šta je to, ali mi se činilo da je do zla boga važno i mnogo veće od bilo kog testa iz biologije.
Trebalo mi je par trenutaka da se priberem, a onda sam shvatila šta se upravo desilo.
-O MOJ BOŽE!-rekla sam,pričajući sama sa sobom-Da li je na ovo mislio?
Mark mi je rekao da ga pozovem ako mi se desi nešto čudno.
Sanjati san koji izgleda tako stvarno da si mogao da osetiš zemlju na kojoj si trčao bi svakako moglo da se klasificira kao čudno.
Ali, ipak sam oklevala da ga pozovem.
Od tada smo se sreli još nekoliko puta, uglavnom kada sam ujutru išla u školu, ali ga sasvim sigurno nisam toliko dobro poznavala da ga zovem usred noći svaki put kad imam košmar.
Tip mi je bio sumnjiv, prvenstveno zato što mi još nije objasnio onu poruku.
Mislim, to je mogao da bude neki suludi pokušaj flertovanja, naručito zato što je poruci pridodao i svoj broj telefona, ali je takođe mogao da me vrbuje u neku sektu ili da me proda u belo roblje.
Odlučila sam da ga ipak ne zovem.
Posle svega, taj uvrnuti san je mogao da bude samo slučajnost.
Za nekoliko dana ću ionako zaboraviti sve.
Legla sam natrag u krevet i provela ostatak noći pokušavajući da zaspim.

Alexandra

-Savršeno.Sve ide po planu-rekla sam Midnajt sedeći u kožnoj fotelji u mojoj kancelariji(iskreno rečeno to je više bila prostorija gde sam držala sve svoje veštičije stvari, kao što su napitci, metle, kotlovi i sve tako).
Osećala sam se veoma ponosno što sam rekla onim devojkama kako stvari stoje.
Stvarno se nadam da neću uprskati kao prošli put.
-Opusti se to se neće ponovo desiti, ne ovog puta-rekla sam sebi odmahujući glavom.
Knjige koje sam im dala bi trebalo da im pojasne neke stvari.
Erici sam dala Grimoar(nešto kao veštičiji kuvar, knjiga u koju upisujemo sve naše čini), zato što mi je delovala kao osoba koja bi volela da prouči tako nešto.
Ekatarini sam dala dnevnik star više vekova, koji je pripadao jednoj Sejlemskoj veštici, ustvari baš onoj koja je prva nosila tu ogrlicu.
Martini sam dala primerak Biblije čisto da bi mogle da vide razliku između nje i ostale dve knjige.
A što se tiče 4 devojke mogla sam da osetim da je našla minđuše ali nisam znala gde je ni kako da doprem do nje(da,da, kako si onda doprela do one 3?,reći ćete, ali ja ću vam onda reći da čini ne rade kad vama dune na pamet, za to je potrebna velika koncentracija a u ostalom da rade kad vam dune na pamet nijedna veštica u Sejlemu ne bi bila spaljena).
Tada mi je zazvonio telefon.