Veštice se plaše mraka

17.Mjau

-Hej, opusti se, nisam ja toliko strašan-rekao je Dante uzevši jabuku iz korpe sa voćem koja se nalazila na stolu(šta će korpa sa voćem u crkvi?)-hoćeš jabuku?Nije otrovna, obećavam..
-Ono što hoću je da mi objasniš šta ti je značilo ono 'bićeš veliki deo u ovome'.
-Oh, to nije ništa, verovatno ćeš morati da spaseš svet nekoliko puta, nekoliko voljenih će ti umreti na rukama, znaš kako to ide, valjda si čitala neku takvu knjigu nekad...
Jel' ovaj lik normalan?
-Pazi ovako, devojčice-rekao je tonom kao da se ruga-mogao bih da ti sve razjasnim ali ako sam nešto naučio od svoje drage sestre to je da je zabavnije gledati kako se drugi ljudi muče, nego im odmah reći.
Zapitala sam se zašto je sve od 'drage sestre' pa nadalje zvučalo ogorčeno.
-Ljut si na nju, jel' da?-pitala sam zlobno se osmehnuvši(tip je počinjao da me nervira, inače ne bih bila tolika kučka)-a, ipak obavljaš njene prljave poslove?Pravo muško...Dobro bi ti došlo malo pobune, ne misliš?
-Umukni-rekao je hladno, izgledao je kao da je pojeo nešto lošeg ukusa(ne, nije ono na šta mislite, nezreli idioti).
Zlobno mi se nasmešio.
-Ja mislim da je skoro šest sati a ti, lepotice, moraš u školu.
-Šta?!Ne idem u školu...
-Ko ti je kriv što se šunjaš u nedoba, Midnajt će te ispratiti do tvoje kuće pa možeš da se spremiš...
-Šališ se samnom.
-Ne.
-Ne možeš da me nateraš.
-Da, mogu.
-Neću da idem u školu.
-Zvučiš kao dete.
-Mjau-ubacila se maca.Odšetala je do vrata kapele.
-Nema šanse-rekla sam u neverici.
-Šta?Što ideš u školu?To si radila hiljadu puta, nevidim u čemu je problem.
-Niko neide u školu posle ovakve noći.
-Ti ideš.
-Ne...Hej, prestani!-počeo je bukvalno da me gura ka izlazu.
Otvorio je vrata i izbacio me napolje.
-Midnajt će ti pokazati put!Srećno, devojčice!
I tek tako mi je zalupio vrata pred nosom.Debilčina jedna sektaška.
-Mjau.
Evo nas opet.

Izvinite, ali stvarno nisam imala inspiraciju.

T.D.B.