Awesome unicorn

Zaljubljenost / Ljubav

Još jedna tema kojom bi uposlila mozak... Za svojih 17. godina sam se samo jednom dobro zatreskala i to se završilo kobno. On je saznao, ja u zemlju propala... Ali njemu to nije bilo dovoljno. Ponizio me je pred celom školom. Udarila ga pesnicom u nos.

Od tog trenutka postala sam sarkastična Liv koja ne veruje u ljubav i veruje da je većina momaka evolucionarno propala. Čak mislim i da ne zaslužuju da budu celoviti sisari. Srozali su se niz evolucionarno stablo do ameba (čast izuzecima).

S' obzirom da sam završila psihologiju sa čistom peticom mogu reći da se ljubav i zaljubljenost razlikuju. Prvo ću da kažem par definicija čisto da bih ispala genije:

-,, Zaljubljenost je kada si opsednut nekim i misliš da je on savršen! Da nema mane!" počela sam da pričam sa Tomom koji je ćutao i gledao u mene. ,,Zaljubljenost je kognitivno afektivno stanje karakterisano nametljivim i opsesivnim fantazijama koje se odnose na recipročnost osećanja zaljubljenosti od strane predmeta zaljubljenosti". Feliks se zagrcuo svojom užinom kada sam ovo rekla. Sijena me je bledo gledala a Tom je i dalje imao poker face.

-,, Šta si ti sad rekla?" upitao me je Feliks
-,, Rekla sam... Ma nije ni važno." slegla sam ramenima i nastavila da jedem užinu. Feliksu objasniti nešto složenije od gela za kosu i ogledala bi bila nemoguća misija.

Pokušaji muvanja mene su najčešće propadali zato što ne verujem:

1) da se neko može zaljubiti u mene

2) da neko zaista misli ono što kaže

3) jednostavno imam fobiju od toga... Osetim mučninu, zaveže mi se utroba... Zato na njihove izjave ljubavi napravim grimasu

Najgore od svega je kad se najbolji drug zaljubi u tebe. Te slučajeve žalim... Kada sam saznala bilo mi je loše. Prvo: to je moj najbojli drug i ne želim da bude ništa više od toga i drugo: ja njega ne mogu da gledam tako...

-,, ... ja mogu da budem u vezi sa tobom ali će to biti izveštačeno i videćeš i sam da sam ja na skali od savršene devojke jedna skromna nula..." završila sam svoj dugački govor. Drug me je gledao tužno. Joj!

-,, Uredu" uzdahnuo je tužno. Šta je drugo mogao da kaže?
-,, Hvala. Izvini." zagrlila sam ga.
-,, Liv... Nemoj da se ljutiš ako ti nakon 10 minuta pošaljem poruku da sam se opet zaljubio u tebe. Iskuliraj to... Važi?" rekao je i otišao. Tuga! Plač majke Božije! Ta priča je skoro završine. Naglašavam SKORO!

***

-,, Liv! kako da joj priđem?" upitao me je Feliks dok smo stajali ispred učionice. Gledao je ka susednoj učionici ispred koje je stajala Vilouv. Feliks se od trenutka kada je video zatreskao u nju
-,, Felikse, ja se razumem u to koliko i ona muva tamo" rekla sam ozbiljno i slegla ramenima.

Ivi se stvorila niotkuda ispred nas. Bukvalno! Ona nestaje i pojavljuje se iznenada. Kad neko pomene ,,ljubav" ona se stvori.

-,, Felikse..." uhvatila ga je pod ruku i odvukla do Vilouv pričajući mu usput nešto. Čula sam deo ,,Budi prirodan ali nemoj biti Feliks." Nasmejala sam se savetu. Dobar je, dobar je... Feliks je napravio neku grimasu... Čak je i vikao na nju: ,,KAKO SI?!" Čuo ga je ceo hodnik. Uplašio i mene, mogu misliti kako je njoj...

-,, Podseti me da je više nikada ne slušam!" rekao je besno i brzo prošao pored mene. Ivi je trčala za njim... Eh! Tako to izgleda. Sijena se smejala kao sumanuta. Ona ima zarazan osmeh i smeje se svemu pa sam i ja sa njom počela da se smejem.

Da li ste ikada ušli u autobus, zaljubili se i izašli iz njega... Kraj jedne slatke ljubavne priče. Imala sam dosta slučajeva. Sijena nije imala problem da dođe do dečka i kaže mu: ,,Ti si prelep". Neki bi pocrveneli, neki se zbunili, neki je gledali u fazonu ,,Da li se drogiraš?"

OVako .. Što se tiče autobuse meni se tu svašta dogodilo i upoznala sam mnoge i zanimljive ljde. Ovom prilikom želim da se izvinim svim momcima koji su mi prišli u autobusu a ja zaboravila njihova imena i izgubila brojeve telefona.

-,, Pomeri se, mala!" rekao je jedan stariji čovek, penzioner, meni veoma uzvišenim i drčnim tonom. Primetila sam da je autobus polu prazan i nisam želela da se pomerim. Imao je mesto odmah pored mene, ali je zapeo da sedi gde sedim ja. Skoro 20 minuta vožnje je on stajao pored mene i pričao kako je ,,današnja omladina" bezobzirna i ne poštuje starije osobe, ne slušaju ništa...

-,, Ajde matori ne seri i skloni se!" začula sam glas iza sebe. Bio je to dečko koji je imao belu kosu, slušalice, crnu duksericu, kapuljaču na glavi, martinke i lanac na crnim pantalonama. Priznajem izgleda prelepo *_*. Sve detalje sam zapamtila ( omg jesam li pomenula da je prelep?!) Seo je pored mene i počeo da priča. Obično sam samouverena ali sada... Bio je prelep, opušten, pametan i nije delovao ni malo kao debil... Stigli smo na stanicu i morali da napustimo autobus (plačem).

-,, Vidimo se ponovo Liv." rekao je i poljubio me u obraz. Ja i dalje ne znam kako se zove ali nadam se da ću ga ponovo sresti... Ček? Kako on zna kako se ja zovem?! :O

------------------------------------------

Nadam se da ste uživali... :3

Ovo je bonus poglavlje zato što nisam sigurna da li ću stići ovih dana da pišem... :*

Hvala svima koji čitaju, nadam se da vas nisam razočarala <3

<3 XOXO