Awesome unicorn

*Bonus poglavlje*

Draga, moja drugarica je bila toliko dosadna što se tiče ponovnog pisanja ove knjige pa sam odlučila da ubacim jedno bonus poglavlje i nasmejem vas.

Umes da budes naporna i veoma ubedljiva inteligentni-patrik

Pre dva meseca sam bila na žurci. Morala da prisustvujem. Kada su svi krenuli da se ubijaju od pića (na šta su se sve žurke svele) otišla sam kući da ne bih imala reprizu osamnaestog rođendana.

Sutradan mi je drugarica prepričala u kratkim crtama šta se sve dogodilo. Moj drug, Vil, veoma voli da pije. Ne sećam se žurke gde je on ostao trezan. Uvek se oleši tako da ne zna gde se nalazi ni šta je radio zbog čega mi je sinula strava ideja. Promeniće se i ja ću uživati u tome!

***

-,, Hej!" srela sam ga danas u gradu. Dogovorili smo se da se nađemo i ispričamo. Nisam ga videla dva meseca :D

-,, Hej! Šta ima, Liv?" rekao je srećno i zaglio me.

-,, Evo... Svašta! Hoćeš da sednemo na onu klupicu pa da se ispričamo?"

-,, Može."

Poršetali smo se do klupice i seli da pričamo. Pričao je o školi, o društvu, o ortacima... Onim uobičajnim temama. Udahnula sam duboko i pognula glavu. Video je da sam se snuždila.

-,, Šta je bilo, Liv? Znaš da meni možeš sve da kažeš." rekao je i naslonio se opušteno, čekajući da počnem ispovest. Eh... Kad bi znao šta te čeka ne bi bio tako opušten.

-,, Da li se sećaš bilo čega sa žurke od pre dva meseca?"

-,, Ne... Mislim da ne. Olešio sam se nisam te ni video kad si otišla. Znam da na popodnevnom trežnjenju nisi bila tu."

-,, Baš ničeg se ne sećaš?" tužno sam ga pogledala. Uff! Ovo postaje dobro. Ako ne uspem kao hemičarka, glumačka karijera mi ne gine.
-,, Ne. Jel bi trebalo nečeg da se sećam?"
-,, Vil... U poslednja dva meseca sam konstantno gladna, ugojila sam se 2kg, ne mogu da šetam i... Pa... Kasni mi." prošaputala sam poslednju rečenicu.

Vil je prebledeo i pogledao me začuđeno.

-,, Misliš... Ja sam...?" nije ni završio rečenicu a ja sam snuždeno klimnula glavom. Rekla sam mu da smo spavali i da mi je jako žao što se ovo dogodilo. On je počeo da ludi a ja sam se suzdržavala da ne umrem od smeha... Gospode! Nikad bolji osećaj nego prestraviti ga.

-,, Si okej?"

-,, Naravno da nisam jebote!" (izvinite na psovci ali možete misliti koliko je bio uznemiren. Želim samo to da dočaram) ustao je i prošetao sam krug oko parka.

Prošlo je sat vremena i 27 minuta ja sam i dalje sedela na klupi a on je nervozno cupkao. Nisam mogla više da izdržim počela sam da se smejem toliko glasno da se pola parka okrenulo ka meni. Vil me je pogledao ljutito.

-,, Šta je smešno?! Postaću otac u 19 a ti se smeješ!"

-,, Vile, šalim se sa tobom!" počela sam još jače da se smejem. Vilu ništa nije bilo jasno. Seo je na klupu pored mene i počeo i sam da se smeje.

-,, Prešla si me, mala!" rekao je i udario me pesnicom u rame.

-,, Koju si grimasu složio! Htela sam da vrištim od smeha još od prvog trenutka."

-,, Ali si čekala dobrih dva sata da mi kažeš da si se šalila! Pa zar ti nije bilo dosta 20 minuta? U agoniji sam već 2h!!!"
-,, Htela sam posle 20 min ali nije bilo zabavno kao ova dva sata!" počela sam ponovo da se kikoćem.

-,, Jebote, Liv! Ti nisi normalna! Više nikada neću piti toliko da ne znam šta radim. Jebote!!! Skratila si mi život! Znaš li šta mi je sve prošlo kroz glavu. Znači... Nisi trudna?"

-,, Ne. Diši slobodno." potapšala sam ga po ramenu.

-,, A imali smo...?"

-,, NE! FUJ!"

Smejala sam se ceo put do kuće a on se durio. Verujem da će sumnjati na svaku sledeću objavu trudnoće.

Znam znam... Baš sam zla :D