Awesome unicorn

Kome je dosadno?

Ok... Mislim da je sve što je kreativno i zanimljivo počelo trenutkom kada ste sebi rekli: ,,Veoma mi je dosadno!"

Ja sam tako počela da zapisujem sve misli koje mi prođu kroz glavu i napravim ovu priču od nekoliko delova. Nije bilo lako prilagoditi količinu gluposti koja nam prođe kroz glavu u tim trenucima... Tako sam počela sa ovom pričom...

Bio je to fin dan ( koliko god je to moguće) u školi. Stajala sam ispred kabineta matematike i čekala da profesor dođe i počne jedno iscrpno, dugačko predavanje o tome koliko je značajno da se podsetimo trigonometrije... Neću  vas sada smarati. Običaj koji nikad nije prekršen je da profesor kasni 5-10 minuta. Maturanti su odavno završili ali sam se uvek družila sa jednim. Zove se Parker. Vratio se u školu. Iako sam bila srećna što ga vidim, dočekala sam ga rečima:

-,, Šta ćeš ti ovde?" Navikao je da budem takva prema njemu.

-,, Došao sam po diplomu i da vidim malu Liv" smejuljio mi se.

Ne volim kad me neko zove ,,malom" zato što sam i ovako i onako niska. Zapravo sam normalne visine, prosečne, ali veći deo učenika moje škole su visoki ko na štulama ili  su manekeni. ,,Hibridi" takozvani... Počeli smo našu raspravu kao i uvek. Voleli smo da se raspravljmo, skoro onako kako smo se upoznali.

Veoma mi je neprijatno da ovo kažem, ali on voli da me podigne i nosi po celoj školi kad ne može da pobedi u svađi. Ako mislite da je to slatko, zamislite se u situaciji da vam pola škole gleda u zadnjicu... Veoma neprijatno! Pogotovo ako prođete pored nekog profesora. Obično se to nije dešavalo ali danas nisam bila te sreće.

Umesto da me spasi, direktor se nasmejao i pustio ,,omladince" da se zabavljaju. Ne mogu da verujem da nije ništa uradio! Profesor matematike nas je video sa prozora:

-,, Šta radiš to Liv?" slegla sam ramenima. Poštedeću se poniženja
-,, Profesore, pozajmiću vam učenicu na nekih 15 minuta. Hvala!" nije ni čekao odgovor. Nastavio je da korača a profesor se samo smejao i nastavio da gleda svoja posla.

Izgovor za to što me je obrukao pred pola škole bio je: ,,Dosadno mi je i hteo sam da se zabavim". Neću ga više nikada videti pa je želeo da ga ne zaboravim. Naravno da neću. Svaki dan ostatka svog života ću provesti zagorčavajući njegov život i uživaću u tome   "(-_-)" Šalim se naravno (nek se nosi)

Jedinu grdnju koju je on dobio danas bila je od njegove razredne.

-,, Pa zar se tako ophodi prema devojci, magarče jedan ne vaspitani?! Zar sam te tako učila?! Prvo je pozovi na sastanak i traži broj telefona a ne odmah da je prebaciš preko ramena i ponašaš se kao pećinski čovek!"

To bi bio kraj jednog kratkog događaja... Pouka: Kada vam je dosadno prebacite ljude preko ramena i budite pećinski čovek!
Šalim se samo...

Lek protiv dosade nađite u kreativnosti, knjigama, muzici ili na wattpedu. Ne može vam biti toliko dosadno... Ako jeste onda proverite da niste: Lenjivac ili možda Liv  (⌒▽⌒)

--------------------------------------------

Nadam se da vam se svideo prvi kratki deo <3 komnetari, kritike, sve je dobrodošlo :*

Hvala svima koji čitaju <3

Ako imate neke ideje za temu sledećeg dela slobodno recite :D <3