Awesome unicorn

Weird stupid guys

Ovaj deo je posvećen budalama koje su me iznervirale, koje su me uplašile na smrt i one koje sam ukanalila toliko da su se preselili (ok... Preterujem nisu se preselili ali su ostali bez teksta)

No.1 Manijak koji to nije

Pre pet dana sam se vraćala kući veoma kasno zato što su mi se časovi završili u 20:45h. I nisam uspela da stignem na bus u 21:00 a sledeći imam tek u 21:30. Moj put od kuće do škole nije baš najsigurniji. Zaista ima manijaka okolo... Stajala sam na stanici i zurila u telefon kako ne bih privlačila pažnju. Ako izgledaš uplašeno ili izgubljeno to je kao magnet za vampire, sotone, manijake, napasnike... Primetila sam da mi se čovek od oko 22/23 godine približava... Stao je pored mene i gledao jedno vreme u mene jedno vreme ispred sebe. Šetao se okolo ali nikada nije odmakao dovoljno daleko da mogu da pobegnem glavom bez obzira.

Konačno mi je stigao autobus. Sela sam na prvo mesto odmah kod vozača. On je seo iza mene, pa je stajao ispred mene sve dok nije konačno seo pored mene. Ljudi, sišlo mi je srce u pete. Konačno sam mogla da izađem iz autobusa na mojoj stanici i odmah ću svratiti kod bake koja živi preko puta stanice dok manijak ne ode. ,, Možda i neće sići na ovu?" pomislila sam, ali uzalud. Ustao je kad i ja i stao na vrata. Prestravljeno sam kopala po torbi tražći bilokakvo oružje. Sreća pa sam tog dana ponela parfem. Taman kada sam pomislila da ću preći ulicu uhvatio me je za ruku. Prestravljeno sam se okrenula i isprskala mu jedno tri/četri puta parfem u oči. Nije mi pustio ruku.

-,, Jao! Vi bre devojke niste normalne!" rekao je čudnim akcentom držeći se jednom rukom za oči a drugom za moju ruku. Poželela sam da vrištim ali vidim da nije nasrnuo na mene. Dakle... Sve je uredu.

-,, Ja nisam normalna?! Mislila sam da si manijak!" rekla sam prestravljeno.

-,, Pa... Hteo sam da te pitam za pravac ali si mi isprskala pola bočice parfema u oči!" rekao je pustivši mi ruku. Auć! Dakle nije manijak...
-,, Izvini." rekoh tiho ali kad malo bolje razmislim: ,, Ček! Što se ja izvinjavam?! Ti si taj koji me je pratio 35 minuta da bi me pitao za pravac!" rekla sam uznemireno. Šta sam drugo mogla da pomislim?!

-,, Izvini ali bilo mi je glupo i mislio sam da ćeš pomisliti da... Ma nije važno... Kako da stignem do...?" počeo je da priča. Rekla sam mu koji autobus da uhvati ali je bio privremeno oslepljen pa sam morala da sačekam sa njim autobus. Iako sam mu se izvinila i dalje me izjeda krivica.

Dakle, ako želite da pitate za pravac, pitajte!

No.2 Darežljivi (možda čak i previše)

Jednog finog letnjeg dana sam otišla u grad da se vidim sa drugaricom. Bilo je suvo i  pretoplo.

-,, Šta bih dala za kišu!" kukala je Ivi. Zamislite, želja joj se ostvarila! Počelo je da pljušti, a naravno ni ja ni ona nismo imale kišobran. Naše druženje smo privele kraju. Bila sam potpuno mokra. Najgore od svega je što je u sekudi temperatura pala toliko da sam počela da se tresem od zime.

Sedela sam u autobusu i čekala da krene. Vrata su bila otvorena a hladan vetar je strujio kroz bus. Moja košulja, pantalone, čak i brus je bio mokar. U autobus je ušao lik odprilike mojih godina. Sedeo je ispred mene i gledao u telefon. Autobus je konačno krenuo. Pokušala sam da se zagrejem ali bezuspešno. Lik me je jedno vreme gledao: 

-,,Jel ti hladno?" upitao me je
-,, Ma ne... Samo ću umreti od hipotermije!" rekla sam sarkastično

-,, Izvoli" dao mi je duks. Zahvalno sam ga prihvatila samo malo da se zagrejem. Iako je odeća mokra, prijao bi mi topao duks. Tri stanice kasnije lik je ustao.

-,, Čekaj, izvoli duks" pružila sam mu duks a on me je pogledao, nasmešio mi se i rekao zadrži.

-,, Ček! Šta?!" upitala sam šokirano. Jel on to meni upravo pokloni duks? Prvo... To nije običan duks to je duks Nike. Dakle sigurno košta puno... Dok sam ja obrađivala informacije on je izašao i ostavio me sa duksom. Sjajno...

Dan danas je taj duks kod mene a lika više nikada nisam srela. Sumnjam da ga je ukrao, ali neću da budem zla ako mi ga je stvarno poklonio... U dilemi sam. Nije mi dao ni ime, ni broj telefona ništa...

No.3 Frajeri koji sede na dve stolice

Ok... Ove likove najviše mrzim. Ako se prepoznajete u tome izvinjavam se ali moj mozak vas ne podnosi! Sedela sam na klupici u parku i čekala da dođe Avril. Dosađivala sam se neko vreme. Pored moje klupe se nalazila još jedna gde su sedeli momak i devojka. Ljubili su se i meni je stvarno bilo neprijatno da ih gledam. Uzela sam knjigu i zadubila se...

Avril kasni skoro pola sata. Zadaviću je! Pogledala sam pored sebe. Tu više nije bila devojka. Bio je samo momak i namigivao mi je. Omg! Smorila sam se, smračilo mi se i okrenula sam se udubivši se u knjigu. Ne znam koliko je prošlo, seo je pored mene i počeo da me smara nekim glupim pitanjima.

-,, Kako se zoveš?" rekao je šarmantim osmehom. Da sam imala sekiru msm da bih ga udarila u glavu njom.

-,, Zašto si ti uopšte ovde?" upitala sam iznervirano

-,, Ok... Da pređem na stvar: Sviđaš mi se i želim da znam ime i broj telefona" približio mi se

-,, Ti imaš devojku?"

-,, Da, imam devojku. Ali ću je ionako ostaviti uskoro" rekao je uz osmeh.

-,, Imam i ja devojku! Neću je ostaviti zbog svinje." ustala sam iznervirano i otišla a on je ostao zbunjen da sedi na klupi.

Ok... Ne osuđujte me ali izjavila sam da sam lezbejka... Šalila sma se naravno, ali lik ne shvata kada mu kažeš: Ne. Avril je konačno došla i počele smo da pričamo o vežbanju, o zdravoj ishrani... Videle mek i odustale od planova... :D 

No.4 Kada lik želi da ispadne kul pred ortacima...

Avril i ja smo šetale ulicom i odjednom nam je lik preprečio put i počeo da priča o nekim glupostima...

-,, Mnogo mi se sviđa tvoj stil... Mislim imaš ukusa. Zaistami se svidja majca..." počeo je nešto da trabunja i pokazuje na mene. Isuse! Šta si ti?! Gej pa znaš sve o odeći... Nema ni 18 godina. Nastavio je da priča nešto. Avril me je gledala i smejala se čekajući da kažem nešto i ukanalim ga. Bacila sam pogled preko njenog ramena i videla grupu likova koja gleda u nas i smeje se. Prošli su nas i nastavili da hodaju pravo. Da se jedan nije okrenuo i nasmejao ne bih znala da su mu to ortaci.

-,, Mislim da ti je društvo otišlo tamo" pokazala sam prstom na njim. Lik je shvatio da nema potrebe više da se blamira i odustao.

-,, Da. Jesu... Idem da ja sad..."

-,, Da... Idi" rekla sam ozbiljno.

Kad su odmakli Avril i ja smo počeli da se smejemo kao sumanute.

--------------------------

Kraj još jednog dela... Nadam se da ste se nasmejali :D

Komentari, kritike, predlozi... Sve je dobrodošlo kao i uvek :*

XOXO <3