SAM - Kletva Iz Proslosti

Sesto Poglavlje - Sve Se Desava Sa Razlogom

Crveni zmaj je leteo nebom. Na njegovim ledjima sedeo je covek u belom-zlatnom plastu. Izgledao je kao da ima oko 30 godina. Imao je malo duzu braon kosu koja mu se lepo slagala sa zlatnim slovom S na njegovom plastu.
Otvorio sam oci. Disao sam brzo. Pogledao sam na sat. Bilo je 7 i 20. " Dobro je, imam vremena da se spremim", rekao sam sebi. Jos nekoliko trenutaka sam lezao u krevetu dok mi se disanje nije smirilo. Pogledao sam na telefon koji je bio pored mog kreveta. Imao sam 5 poruka od Tine. Poruke su glasile : "Cekam te", "Gde si?", "Hajde", " Pozuri", "Gde si vec jednom". Sta? Zasto mi je ovo poslala. Zatim sam shvatio. U novoj skoli casovi pocinju u pola 8. O, ne. Kasnim. Brzo sam uzeo prve stvari koje sam nasao u ormanu. Nisam ni zube oprao, vec sam odmah uzeo ranac i obuo patike. I to sve u najvecoj tisini, jer su moji roditelji spavali u spavacoj sobi. Da, uspavacoj. Mama vise nije spavala u dnevnoj. Polako se sve vracalo na staro. Da, ne mogu da verujem. Sve je pocelo na bolje od kada je stiglo pismo u koju skolu sam premesten. Kao da su znali da sam najbolji prijatelj sa Tinom. Da, stavili su nas u isto odeljenje. Idemo u skolu koja nam nije toliko daleko. Danas nam je prvi dan u novoj skoli i upravo stizem na mesto gde me je cekala ljuta Tina.
"Ti nisi normalan", rece ona glasno, "cekam te vec 10 minuta!"
"Pa, mogla si bez mene da odes", odgovorih joj.
"Aha, nema sanse. Prvi dan sama u skolu. Znas da se ne snalazim bas najbolje", rece ona malo opustenije.
" Epa, moraces da naucis sama da se snalazis".
I tako krenu smo. Pogledao sam na sat. 7 i 30. Kasnimo ali nema veze. Mozda je tako i bolje. Ne znam. Poceo sam da mislim da se sve desava sa razlogom. Zatim sam se setio sta sam sanjao, pa postavih sebi pitanje. Da li su Tomas i Luna umreli sa razlogom? Hmm. Od kada mi je postar dao pismo od skole, nisam uopste mislio na to. Ceo raspust sam proveo pricajuci sa Tinom kako ce nam biti u novoj skoli. I da, proveo sam ga i u radovanju. Jer su moji roditelji polako poceli da se mire. Znaci samo mi je ostao i taj problem. Mozda najveci problem. Jer nisam znao kako bi se mogao resiti. Nisam znao ni sta treba tacno da se resi. Od misteriozne poruke na groblju nije se vise nista desavalo u vezi toga. Ustvari, san od jutros. Da. Opet to slovo s. Covek sa zmajem. Da, to je mozda nastavak snova sa dvorcem. I da, to pismo. Jedva sam uspeo da ga poslusam. Jer, David i Tina su me jos nekoliko dana posle sahrane terali da im kazem sta to krijem. I kad smo vec kod toga, kako li je Davidu? On je premesten u skolu na drugom kraju grada i to zajednom sa najvecim streberom iz odeljenja koji ni sa kim ne komunicira osim sa knjigom. Jos od kad ga nisam video. Izgleda da ni na sahrani nije bio jer je morao da uci. Jaoj. Ucenje. Uff.. Uskoro ce prijemni, ja sam popusti sa ucenjem jos od Tomasove smrti. Mozda je i bolje sto idem u novu skolu. Sada cu moci da se usesredim na ucenje i zaboravim na citavu tragediju. I zatim Tina progovori: "Ej, sta si se zamislio? Pa kazi nesto." A da, Tina je bila pored mene. I isli smo u skolu. Izgleda da sam se bas zamislio. "Idemo i sutra zajedno u skolu?", upita me Tina.
"Da, naravno."
"Epa, super. Imam vremena da te ubedim", rece Tina sa osmehom.
"Sta? ", odgovorih joj sa cudjenjem.
"Pa, ono sto si hteo da kazes meni i Davidu, pa si se predomislio."
Jaoj, ne opet. Taman sam mislio da sam zavrsio sa tim.
"Ajde, reci mi", i tako poce da me ubedjuje. Ja sam je ignorisao.
"Ajde, sad sam ti ja najbolji prijatelj, mozes mi sve reci"
"Ne, ne mogu sve da ti kazem!", rekoh joj ja pomalo grubo.
"Epa, dobro. Ako nemas poverenje u mene onda mi nisi ni drug!", rece ona ljutito i brzo ode napred. Nisam ni hteo da je stignem. Mislio sam. Da li se uopste onaj papir odnosio na mene? I ako jeste, zasto bi ga slusao? Mozda ga je onaj covek u belom plastu ostavio? Ali imao je slovo S na odori. Isto slovo S kao i covek iz sna, i kao slovo S koje je nekoliko sekundi pisalo na telima Lune i Tomasa. Da. Sigurno taj covek nije zeleo da se njihova tajna prosiri. Pa mi je ostavio pismo. Ali sigurno on ima veze za smrt Lune i Tomasa. Znaci da ne bi trebalo da sam na njegovoj strani. Samo mu pomazem tako sto cutim. A to cutanje me ubija. Evo, sad se i Tina naljutila. Jaoj. Kako sam samo do pre nekoliko minuta mislio da se sve polako vraca na staro. Za sve je kriv onaj san od jutros. Covek sa slovom S. Imao je slicnu odoru kao onaj sa groblja ali ovaj iz sna je imao i ponesto zlatno na plastu, kao sto je naprimer, slovo S. Bas cudno. Opet nisam mogao da izbrisem to iz moje glave. Dijaz je ubica. Sta to znaci? Ipak moram nekom da kazem. Ipak cu reci Tini. Bice mi lakse. Ali taman kada sam pomislio da krenem brze, stignem je i kazem joj sve, ispred mene je pao papir na kome je lepim krupnim rukopisom pisalo: "Ne smes nikom reci ono sto si saznao. - A" .