SAM - Kletva Iz Proslosti

Sedmo Poglavlje - Vest Koja Ce Se Vrteti Nedelju Dana

"Zatim su mi svaki put kada zelim da nekome kazem sta znam o tajnama koje se kriju iza smrti Lune i Tomasa, stizala pisma sa istim tekstom " Ne smes nikom reci ono sto si saznao". A u nastavku su se uvek nalazila druga slova. Od svadje sa Tinom, stigla su mi jos tri pisma sa slovima -R, -N, -I. Ta tri puta tajnu sam hteo reci Davidu. Vidjamo se skoro svakog vikenda. Njemu je uzasno u novoj skoli. Ni meni nije bas najbolje. Svakog dana imamo pripreme za prijemni koji je za skoro mesec i po. A ja jedva nesto znam. Ne mogu da se skoncentrisem. Samo mislim na tajna pisma koja slecu ne znam ni ja odakle, i na to kako da se pomirim sa Tinom. Kako ne shvata da joj ne mogu reci. Mislio sam da joj kazem onog jutra kada smo polazili u novu skolu, ali je pismo doletelo sa neba. Plasim se. Mislio sam da joj kazem sve ali nesto strasno se desava cim pisma padaju sa neba. Glava mi puca, moram da saznam sta to znaci. Slovo S. Dijaz je ubica. Ne mogu vise. Samo se nadam da ce mi pisanje ovog "dnevnika" pomoci!".
Sklopio sam ovaj takozvani "dnevnik" i stavio ga u orman, na mestu gde skrivam pisma-upozorenja. Jaoj. Nista mi nije lakse. Mislio sam da ce mi skladiscenje misli u jednu svesku pomoci. Ali izgleda da ne pomoze. Spava mi se. Bilo je 9 i 15. A ja sam ustao pre tri sata misleci da cu da vezbam matematiku iz petog razreda. Ali misli su mi zalutali do smrti Lune i Tomasa. Pa sam razmisljao kako da prestanem da mislim na to. I tako sam krenuo da pisem. Napisao sve sto se desilo od Tomasove smrti. Sve snove, sve poruke. Sve. I tako su mi prosli sati. Spustio sam glavu na sto i polako odlutao u zemlju snova.
Covek sa zlatno-belim plastem, nalazio se na ledjima crvenog zmaja. Leteli su nebom. Posle dugo vremena, poceli su da slecu ka nekom selu. Selo su cinile male stare kuce. Ali jedna je bila drugacija. Na samom kraju sela nalazila se velika kuca sa ogromnom bastom. A zmaj se upravo spustao ka njoj. Polako zmaj se spustio u ogromno dvoriste. A vrata kuce su se otvorila. Iz njih su izasli desetak ljudi. Svi odeveni u beli plast. A covek u belom-zlatnom plastu se polako spusti na zemlju dok su ostali kleknuli i zapevali :"I cant feel my face when i with you..."
Otvorio sam oci. Alarm je uveliko zvonio. Bilo je lose a i dobro sto sam ga navio. Znao sam da cu odlutati i zaspati. Dobro je jer bi ovako zakasnio u skolu. Ali lose jer zamalo da cujem sta su ljudi u belom hteli reci ovom sa zmajem. A ne da cujem kako pevaju pop pesmu, sto je izgledalo veoma smesno. Uff.... Zamalo da otkrijem nesto novo. Ali moram da se skoncentrisem na skolu. To je sada najbitnije. Ustao sam. Tek sada sam provalio koliko sam se oznojio. Brzo sam se istusirao. Kada sam se sredio pogledao sam na sat. 12 i 54. Ima vremena do skole. Odlucio sam da pogledam TV. I da, ipak je dobro sto sam navio alarm. Na televiziji sam otkrio nesto. Ustvari, otkrio bi to i ovako jer je ovo sigurno jedna od onih vesti koja se vrte nedelju dana. U glavi mi su mi odjekivali reci voditelja:
"Mrtvo telo coveka nadjeno je jutros u podrumu jedne zgrade u Londonu. Prema istrazivanjima covek je imao oko cetrdeset godina i umreo je pre oko nekoliko meseci. Cudno je to da je telo nadjeno duboku u podrumu. Na njegovom telu se ne nalazi nista po cemu bi pomgli da saznamo kako je umreo. A detektive je takodje zaintrigirala njegova odeca."
Voditelj polako zavrsi. Poceo sam da se tresem. Ali to nije bilo nista. Tek sam posle snimka mogao da stvarno kazem da se tresem. Snimak je usledio odmah posle voditelja. Bio je to amaterski snimak sa lica mesta. Amaterski ali me je veoma uplasio. Bio je to snimak kako unose telo u vozilo. Telo je bilo zamagljeno ali se jasno videlo da je covek bio odeven u beli plast sa slovom S. Ali nije to ono sto me je upasilo. Mesto gde je snimano je pravi razlog mog straha. To mesto je bilo veoma blizu. Pet minuta od moje kuce. Da, bila je to zgrada pokojnog Tomasa.