SAM - Kletva Iz Proslosti

Drugo Poglavlje - Dijaz Je Ubica

Posle biologije koja nam je bila poslednji cas, otisao sam kuci. Kada sam usao u kucu i cuo viku mojih roditelja, jedan na drugog, zaputio sam se odmah ka svojoj sobi. To je mala prostorija sa belim zidovima. U sobi se nalaze orman, radni sto i krevet. Jednom recju, moja soba je veoma prosta. Mislim, nista vise nisam mogao da ocekujem od oca koji ne radi i majke koja ima veoma malu platu. Ali veoma sam zahvalan onim sto imam. Upocetku, to nije bilo tako. Nisam uopste mogao da prihvatim to, da je moja porodica siromasna. Ali kada sam shvatio da je ovo sto imam, nekima, naprimer deci koja zive u selima Afrike , bio luksuzni hotel, onda sam shvatio da treba da budem zahvalan onim sto mi roditelji pruzaju. Da, nek nam daju koliko mogu matetijalnih stvari. Ali, najvaznije je koliko nam pruzaju ljubavi. U poslednje vreme, moji roditelji se stalno svadjaju, i od toga nemaju vremena za mene. Kako bih voleo da to prestane.
Njihova svadja se cula i u mojoj sobi. Sve sam se tresao. Plasim se, da se ne razvedu. To bi bilo nesto najgore sto bi moglo da mi se desi u zivotu. Mislim da bi se ubio nakon toga. Ne mogu vise da podnesem njihovu svadju. Stavio sam slusalice, pustio prvu pesmu koju sam nasao i legao u krevet. Kako je lepo. Nisam vise cuo njihovu buku, vec prelepu pesmu. Pokusao sam da mislim o necemu drugom i polako utonuo u san.
Sutra u skoli sam se prijatno iznenadio kada sam ugledao Lunu. Jos uvek nije bila ona stara Luna ali je izgledala mnogo bolje nego posle onog stravicnog dogadjaja. Ona mi je najbolja drugarica. I drago mi je sto se oporavila.
Dosao je veliki odmor i krenuo sam sam da kupim uzinu u mojoj omiljenoj pekari prekoputa skole. Samo sto sam izasao iz ucionice za srpski, cuo sam kako me neko doziva. Okrenuo sam se i ugledao Lunu. Posla je ka meni. Bio je to prvi put posle dugo vremena da smo stojali sami jedan pored drugog. A veoma volim da budem sam sa njom. Ona je vrlo pametna devojka, sa dugom belom kosom i lepim plavim ocima. Bila je lepa spolja i iznutra.
Kada je prisla pitala me je svojim smirenim glasom - "Mogu li sa tobom napolje?".
" Da, naravno" odgovorih joj pomalo tupavo.
Sisli smo niz stepenice i krenuli ka vratima. Kada smo prosli kroz vrata, setio sam se da je to mesto na kome je Tomas nastradao. Poceo da mislim o njemu. Bio je veoma dobar decko.
I izgleda da nisam samo ja mislio na njega. Luna tog trenutka rece - "Znas, onaj dan, kada je Tomas nastradao...", rece ona pomalo nervozno, pomalo uplaseno. Nije bila kao malopre opustena. Izgleda da prisecanje na taj dogadjaj nije bas dobra ideja. Pocela je da se pomalo trese. Posle nekoliko trenutaka odgovorio sam joj - "Da, sta sa tim?". Jaoj, ovo je zvucalo malo grubo. Ali ona nastavi - "Tada sam ja ovde bila sa njim", malo zastade pa rece, "i tada mi je rekao nesto veoma cudno". Nastavila je da se trese. Mi smo polako isli kroz dvoriste, stazom izmedju dva drvoreda.
"Ali rekao je da nikom ne kazem.", rece ona uplaseno. Bila je sva bleda. Ja joj odgovorih odmah - "Pa, onda mi nemoj reci". Ali ona odmah zatim, malo glasnijim tonom rece - "Ali moram, moram da kazem nekom. Ne mogu da izdrzim. Ne mogu sama da razmisljam o tome sto mi je rekao. Rekao je nesto veoma cudno. Ne znam sta je to. Mora neko da mi pomogne. Mislim da moram da saznam sta to znaci."
Bukvalno me je molila. Videlo se da je to stvarno muci. Hteo sam da joj pomognem. Bila je veoma cudna. Odgovorio sam joj - " Dobro, kazi." Ona je cutala i gledala u mene. "Ajde, reci", dodah ja. Ona je cutala jos nekoliko trenutaka i zatim rekla - "Isli smo napolje da se malo prosetamo, ovim putem", i pokaza ona na stazu," i dok smo isli niz stepenice on mi je rekao da ovo nikom ne kazem. Ja sam ga upitala sta da nikom ne kazem. A on je odgovorio veoma cudno. Rekao je Dijaz je ubica." i Luna malo zastade, zatim rece," To mi je rekao kod vrata. A kada smo izasli, taman da ga zapitam ko je Dijaz i sta to uopste prica, cula sam tresak i okrenula se. I videla nesto sto nikada necu moci da zaboravim. Smrskano i krvavo Tomasovo telo.", rece ona i poce da place. Zatim dodade - "I ono sto me najvise nocima ganja jeste slovo S na njegovom celu." "Slovo S?", upitao sam je. "Da, bilo je to nekoliko sekundi i onda nestalo, bas kao i Tomas, bio je tu i u trenu je nestao. Vise ga nema", rece ona plakuci.
Krenuo sam napred stazom i poceo da mislim o onome sto mi je rekla. Dijaz je ubica. Sta to znaci? Odjednom se setih kako sam nesvesno krenuo bez Lune. Cuo sam plac, vrisak, pa zatim tresak. Skokom sam se okrenuo nazad i video veliku granu drveta kako lezi na Luninom bez zivotnom telu, i njenu ruku na kojoj je nekoliko trenutaka pisalo slovo S.