SAM - Kletva Iz Proslosti

Jedanaesto Poglavlje - Krećem na opasno putovanje

Plačem. Sve sam izgubio. Roditelji mi se razvode. Larnis nisam mogao pročitati jer je napisana na nekom čudnom pismu. A nisam imao vremena da proučavam tu knjigu jer sam trebao da proučavam druge knjige, školske knjige. Ali naravno to se nije desilo. Nisam uopšte mogao da se fokusiram. Ali sada je prekasno. Prijemni će se uskoro završiti i mora ću da predam skoro prazan test. Nekih odgovora sam se setio ali to nije dovoljno. Ko zna koju školu ću upisati. Da li ću uopšte upisati neku. Ocene su mi loše. Prijemni kao što sam rekao je takodje očajan. Šta mi se desilo. U šta sam se to pretvorio. Šta mi je uradilo to slovo S i taj Dijaz. Sve je propalo. Sedam i po godina sam bio fantastičan djak. Četrnaest godina sam imao srećnu porodicu. Četrnaest godina sam lepo spavao svake noći, a zadnjih 4 meseca imam snove koje ne mogu da razjasnim. Zadnih 4 meseca su mi uništila život koji sam imao. Zvono je počelo da zvoni. To je kraj. Šta sam uradio, uradio sam. Sada moram da predam test. Najvažniji test. Test koji odlučuje o mom životu. Ja sam ga uradio očajno, što znači da ćemi i život biti takav. Svi ustaju iz svojih stolica. Vidim uznemirena lica mojih vršnjaka. Kad ih pogledam osećam se ljubomorno. Njihov jedini problem je škola. Kako sam jadan. Ne uzimam test već ustajem i guram se kroz gužvu. Prolazim kroz ulazna vrata škole i stajem. Ljubomora izaziva bes. Hoću nekog da ubijem. Pogledah prema vratima i istog trenutka Tina izadje iz škole. Još uvek smo u svadji. Sve zbog slova S, Dijaza, snova, poruka koji dolaze od nikuda. Hoću da završim s tim. Tina je samo stajala uplašeno. Sigurno čeka svoje prijatelje da uporede kako su uradili prijemni. Ja nema prijatelje. Nemam porodicu. Nemam život. Hoću da sve ovo prestane. Šta mi je ovo Luna uradila? Ona je za sve kriva. Besan sam. Divljam. Dolazim kod Tine i derem se što jače: "DIJAZ JE UBICA!!!!".
Hteo sam nekog da ubijem. Ali tek sada shvatam da sam ubio sebe.

____________________________________________________________________

Zovem se Tina. Za nekoliko dana bi trebalo da krenem u gimnaziju. Ali krećem na opasno putovnje. Na putovanje u prošlost. Neko mora da uništi kletvu. Ako to nije uradio Markus onda moram ja. Pešačim ka mestu na koje su me poruke, koje padaju ni od kuda, uputile. Sve mi je ovo bilo smešno ali kada sam pročitala Markusov dnevnik shvatila sam da je ovo ozbiljno. Takodje shvatila sam da sam pogrešila što sam se ljutila na njega. Ali sada je ovo jedino što mogu da učinim za njega. Dnevnik mi je u torbici. Ponela sam ga sa sobom. Tako mi je lakše. Kao da je deo njega tu, pored mene. Ipak on je u dnevnik želeo da izbaci svoje muke. A imao ih je dosta. Od onog dana kada su školska vrata pala i ubila ga, i ja imam probleme kao što su usamljenost, zatim snovi o slovu S, zamku, zmaju... Ali on je imao još muka pored toga. I veoma mi je žao što sam se tako loše ponašala. Mesto da sam mu nekako pomogla samo sam pogoršala. Meni je lako. On je prošao kroz sve ovo i ostavio mi dnevnik i knjigu Larnis. Neke stvari sam uspela da otkrijem iz knjige kao to da se radi o nekoj kletvi iz prošlosti ali sve će mi obljasniti čovek ka kome sam krenula. To je čovek iz prošlosti, čovek koji je slao poruke.

___________________________________________________________________
***************************************************************************

Zdravo! Nadam se da vam se svidja ovaj preokret koji sam odavno smislio ali trebalo mi je vremena da ga napišem jer sam se dosta razmišljao da li je uopšte ovo dobra ideja, i imao sam dosta obaveza u školi. Molim vas da u komentaru napišete šta mislite o ovome, kakve su bile vaše reakcije, da li ste oduševljeni ili sam vas razočarao. Ako je ovo prvo, pritisnite vote. Ako reakcije budu dobre, očekujte brzo novo poglavlje.  Hvala što ste čitali. ♥

P.s. izvinite na lošem pravopisu i gramatici. :-)