Slatke Male Lažljivice

Chapter 1 || Prve dve poruke

Spencer's POV

Umila sam se,obukla i doručkovala.Dan mi je protekao sporo.Samo sam želela da dođem kući.Kada sam stigla,otišla sam u sobu i tamo ostala do večere.

Sada je vreme da upoznam verenika moje sestre,Melisse.Da budem iskrena nisam previše uzbuđena.

''Spencer!Vreme je za večeru'' - pozvala me je mama.Sišla sam niz stepenice i videla da su roditelji,kao i Melisa bili preokupirani poslom oko veoma specijalne večere.Sela sam za sto,a roditelji su mi se pridružili.

Par minuta kasnije,čulo se zvono na vratima.Melisa je brzo sredila kosu i otišla da otvori vrata.Samo sam sela za sto,a nisam se ni pozdravila sa gostom.Prišao mi je.

''Zdravo,ja sam Wren,ti mora da si Spencer.Čuo sam mnogo toga o tebi.''

'' Zdravo,drago mi je da sam te upoznala'' , odgovorila sam sa osmehom.Ponašala sam se kao i uvek,kao da je sve u normalu,a nije bilo.Wren je savršen.

U ostatku večeri Wren je pričao o svom poslu ,hobijima i ostalom.Izgleda da se sviđa mojim roditeljima.Večera se završila,ispratili smo Wrena.Ali to nije sve.Zagrlio me je!Dap,ali ne bih smela da se tako ponašam,on je Melisin dečko.

Sledećeg jutra sam spavala do 10.Spavala sam kao beba.Uzela sam telefon da proverim da li imam neku poruku.2 nove poruke.

16. maj. 2013 22:04 od Džejd :

[ Ćao,Spens,šta radiš?Želis li da odemo na kafu posle škole?Nismo se dugo videle! Volim tee]

16. maj. 22:17 - Blokiran broj

[Pa,šta misliš o Melisinom vereniku?Oh,pa već znam odgovor.Videla sam kako ga gledaš... Poljupci -A.]

KO JE DOĐAVOLA -A!??Da li me je gledala sinoć?Možda je Melisa.Ali zašto se potpisala sa -A?Možda je Aria?? Ne.ne,ona je Evropi... Neko me pratii??

____________________________________________________

Aria's POV

Uff.Samo što sam se vratila iz Evrope u Rosewood.12 sati leta avionom!Plus,ko normalan može da spava kada sedi između mog brata i tate koji hrču.Ja sam najnormalnija osoba u porodici,pored moje mame.

'' Aria,možda bi trebala da ideš na spavanje,sutra ti je prvi dan ponovo u Rosewood srednjoj školi" , mama mi reče donoseći poslednje kutije iz auta.

''Mama rano je,mogu li da izađem na sat vremena?'',zamolila sam je.Konačno je pristala.

Hodala sam oko 10 minuta,pokušavala sam da se naviknem na Rosewood ponovo.Kasnije sam svratila u moj omiljeni kafe bar.Tamo nikada nije bilo puno ljudi,a najčešće sam tamo odlazila kada bih htela da pobegnem od porodice i prijatelja na neko vreme.

''Želiš li da naručiš nešto?",pitao me je konobar.

'' Hmm... samo jedan sok od jagode.''

''Izvoli,to je 3 dolara i 25 centi '',reče uz smešak.

Našla sam samo 3 dolara.''Izvini,imam samo 3 dolara,primate li evre?''

Jedan zgodan momak je sedeo pored,i uz osmeh prišao konobaru i rekao da će on da plati.Izgledao je kao da ima oko 20 godina,možda i 23.

'' O stvarno ne morate..'' pokušavala sam da ga odvratim od toga,ali je insistirao.Zahvalila sam mu se i nasmešila se.

Posle toga smo dugo pričali o svemu.Sledeće čega se sećam je da smo bili u toaletu.To je sve što ću reći.

Kada sam stigla kući bilo je oko 20:00h.Pojela sam malo supe,i otisšla na spavanje.

Sledeceg jutra je bilo vreme za školu.Spremila sam se i sišla do dnevne sobe.Mama je rekla da će me ona odvesti kolima.Moj prvi čas je bio engleski,moj omiljeni predmet.Volim da čitam,nekako me smiruje,a takođe pišem.Čula sam da je u školu došao novi profesor i da je veoma zgodan.

Ušla sam u učionicu za Engleski i sela u poslednju klupu.Profesor je ušao u učionicu.Nisam ni podigla glavu da vidim ko je,bila sam zauzeta svojim crtežom.

'' Zdravo đaci,ja sam Ezra Fitz.''

Nee,već sam čula taj glas ranije.Ne može biti.Pogledala sam ga i šokirala se.To je Ezra,dečko kojeg sam upoznala u baru.Neće biti dobro...ja sam ga lagala.Rekla sam da sa student na fakultetu.

Ceo čas sam pokušavala da budem neprimetna.I onda BAM.Prozvao me je da čitam.

''Umm.. ne znam gde ste stali sa tekstom. ''

'' 132.strana,2.pasus,sledeći put obratite više paznje,gđice Montgomery.''-presekao me je pogledom.

'' Naravno,izvinite'',bila sam zbunjena.

Konačno,čas se završio.Krenula sam prema vratima učionice kada sam čula glas : '' Gospođice Montgomery,možemo li da popričamo na trenutak? ''

'' Zdravo'',rekla sam.

'' Zdravo!?To imaš mi kažeš?!''

'' Izvini,nisam mislila da lažem,samo sam...''

''Samo si.. šta??Hajde,reci mi!'',u glasu mu se čuo bes.

'' Izvini,ali sviđaš mi se.Da li se ja još uvek sviđam tebi?Obećavam da niko neće saznati za nas.'',rekla sam.

'' Mnogo mi se sviđaš,ali sam stariji od tebe...dosta stariji.Plus,profesor sam ti...''

'' Koga briga?Meni nije važno,a nije ni tebi,zašto ne bismo bili srećni zajedno?Pa... šta kažeš?''

'' Naravno '',osmehnuo se.

Kada sam izlazila iz učionice stigla mi je poruka :

17.maj 2013. 09:43 - Blokiran broj.

[ Možda ti nećeš reći nikome,ali bih ja mogla.Znaš..ne želim da širim glasine.Ipak...glasine su laži,ali ovo je istina. Obe znamo da malo pre niste pričali od domaćem zadatku.Pozdravi Ezru od mene!Ah,izvini,samo ti možeš da ga zoveš imenom,zar ne? Poljupci -A. ]
_____________________________________________
Evo ga i prvi deo,nadam se da vam se sviđa.Sledeći deo najverovatnije izlazi u četvrtak.♥
Ako vam se priča sviđa,glasajte na vote jer to stvarno podstiče ne samo mene,već sve pisce da nastave da pišu.Takođe,ostavite komentar.Hvala svima ♥♥♥