One Love.

Chapter 8.

Kada sam se smestila kod Anne, ispričala sam joj incident sa onim dečkom, a zatim i malu svađu sa Justinom.

''Pa znaš...'' krenula je Anna, ''drago mi je da se sve to završilo, bez obzira šta se desilo večeras, više nemaš kontakt sa Justinom, tako da sada možeš da uživaš'' 

''U pravu si'' veliki osmeh je prekrio moje lice

...

Bio je jedan sat, popodne i vreme da krenem kući. Kako bih što pre stigla kući, nazvala sam taxi.

Kada sam stigla, čekao me je Toby igrajući igrice na xbox-u. 

''Hej'' glasno i veselo sam mu dobacila

''Hej'' mrzovoljno je odvratio ''gde si bila?''

''Spavala sam kod Anne'' sigurno sam rekla ''što? Nešto se loše desilo?'' upitala sam ga, prišavši mu

''Ne, samo pitam.'' 

''U redu'', gledala sam u njega, a tada primetila nekakvu tetovažu na njegovoj ruci, ''Toby'' glasno sam rekla prišavši još bliže pokušavši da ga uhvatim za ruku.

Iste sekunde je ruku sklonio dalje.

''Nemoj Hanna'' glasno je rekao i dalje gledajući u veliki monitor na kojem je bila igrica 

''Šta je to Toby?'' upitala sam ga, zabrinuto i ljuto

''Zar ne vidiš i sama?'' rekao je ''tetovaža''

''Odakle?'' upitala sam zabrinuto

''To je zbog one bande i molim te ne gnjavi'' drsko je rekao

''Hej Toby'' povisila sam ton

''Molim te'' rekao je povišenim tonom i u sekundi zaustavio igricu pogledavši u mene

Ljuto sam ga pogledala i napustila sobu u tišini uputivši se ka spratu. Kada sam ušla u svoju sobu, bacila sam se na krevet i brzinom svetlosti uzela telefon u ruke kako bih proverila šta ima novo na društvenim mrežama. Posle nekog vremena, čula sam jako treskanje, dranje i pucanje stakla. Mislila sam da je to samo neka od Tobyjevih glupavih igrica, ali to je trajalo, i sve je bilo gore i gore. 

Skočila sam na noge i za sekund bila na stepenicama gledavši u dnevni boravak gde sam zapazila Tobyja kako leži na podu, krvav, dok je drugi dečko stojao iznad njega sa rukama skupljenih u pesnice.

''Toby'' rekla sam tihim glasom u kojem se prepznavao strah. Ruke su mi se tresle, a noge nisam osećala. Velika knedla mi je bila u grlu, koju sam uporno pokušavala da progutam.

Dečko koji je stajao iznad Tobyja okrenuo se prema meni.

''Oh ćao lepotice'' zlo je rekao ''ja mislim da bi bilo lepo da oboje nestanete sa lica zemlje, svima bi bilo lakše.''

Strah u meni se iz sekunde u sekundu sve više i više povećavao. Pošto sam u svojoj desnoj ruci imala telefon, pokušavala sam da ukucam Justinov broj. Znam da ne želim nikakav kontakt sa njim, ali u ovoj situaciji mi je bio i više nego potreban i bila sam sigurna da može da mi pomogne. 

''Neće ti niko sad pomoći'' rekao je dok mu se veliki zli osmeh pojavljivao na licu

''Hanna beži!'' Toby se oglasio, vikao je 

''Oh, ućuti ti'' rekao je kreten koji je stojao iznad njega, te ga je šutnuo u glavu

Zaprepastila sam se, ali tada sam dobila šansu. Otrčala sam u kupatilo i zaključala se. Sakrila sam se iza malog ormarića u kojem su se nalazili peškiri. Poziv je i dalje bio u toku, Justin se nije javljao. Čuli su je koraci koji su odzvanjali celom kućom. Tražio me je svuda, dok nije shvatio da se nalazim u kupatilu.

Poziv se završio. Strah u meni je bio veličine stene. 

Počeo je da drnda vrata pokušavajući da ih otvori, ali nije uspeo odmah. To mi je dalo još jednu šansu da nazovem Justina. Zvonilo je, on je lupao, jako. Vrata samo što se nisu srušila. Imala sam osećaj da ću da umrem iste sekunde. 

Poziv je i dalje trajao, Justin se nije javljao. 

Vrata su se naglo otvorila, a u kupatilo je zakoračio onaj mamlaz. Došavši do mene, uhvatio me je i počeo da me vuče. Pokušavala sam da se odbranim, ali šta sam mogla. U ruci sam imala telefon i dalje, i pogledavši u njega, primetila sam da se Justin javio. Počela sam da vrištim, ne razmišljajuci, a onda, istrgnuo mi je telefon iz ruke i bacio.

Justin's Point Of View

Ušavši u kadu, pustio sam da vrela voda curi niz moje telo. Opustio sam se i nisam razmišljao ni o čemu, i meni je to nekad potrebno, zar ne?

Prošavši tako petnaest minuta, odlučio sam da izađem iz kade. Obrisao sam svoju kosu, kao i telo, a zatim obukao crne farmerke, belu majicu na kratke rukave sa V izrezom i obuo crne patike. Iste sekunde kada sam ušao u sobu, primetio sam dolazni poziv na mom telefonu koji je bio na krevetu vibrirajući. Zvala je Hanna. 

Javio sam se, i nisam bio potpuno siguran šta se čulo. Kao da nešto krči, nešto nerazumno. Zatim, čuo se jak vrisak. Glasno sam počeo da zovem njeno ime, ali onda, poziv se prekinuo.

Da li je ovo neka zajebancija? Je li to ona? Šta se dešava?

- I evo ga, novi part posle dužeg vremena. Sada je 01:52, a ja sam jednostavno morala sad da ga napišem moguće je da ima nekih grešaka. Slobodno me ispravite u komentarima, ali znam da komentara neće biti, lol. What ever. Nadam se da ću uspeti da vratim čitaoce i da će priča napredovati. P.s. sada stvarno obećavam da će delovi biti češći. 

Hvala vam unapred..