One Love.

Chapter 4.

‘’Samo sam želeo da znam šta on ima s njima’’ – Justin Bieber

‘’Daj Justin i sam znaš da imam kaznu zahvaljujući tebi, a ti ćeš ipak opet da me odvedeš negde’’ trtljala sam 200 na sat. ‘’ili ćeš opet da me odvedeš u onu vukojebinu i zatvoriš tamo. Želim da imam slobodan život, bez tebe i tvojih pizdarija, a obećala sam da neću reći za onu noć’’

‘’Neki ljudi krše obećanja’’ gledao je u put ispred sebe

‘’Da, ali ja nisam ta’’ koprcala sam se po sedištu i mislim da je moje dupe celo sedište razlizalo

‘’Ko zna, možda jesi’’ nastavio je

‘’Ne, nisam’’ odmahla sam glavom ‘’valjda ja znam kakva sam osoba, a ne ti’’ pokazala sam prstom na njega

‘’Slušaj, samo želim nešto da ti pokažem, ne planiram nigde d ate zatvorim’’ na trenutak je stao pogledavši u mene ‘’samo molim te ućuti’’

…

Svoj Range Rover, zaustavio je ispred velike kuće. Šta je sad ovo? Pogledao je u mene, te tim poglednom pokazao da krenem za njim, što sam i uradila.

Moram da priznam, dvorište je bilo lepo uređeno, ali, nije bilo ni malo veselo. Je l’ to njegova kuća?

‘’Justin’’ na moje reči, okrenuo se ‘’da li je ovo tvoja kuća?’’

Na moje pitanje, samo je potvrdno klimuo glavom. Koj kurac on meni šta ima da pokazuje? I to nešto se nalazi u njegovoj kući.

Otvorio je vrata, a iza njih sam ugledala par momaka i onu devojku koja je s Justinom bila u onoj vukojebini u kojoj me je zaključao.

Nisu imali iznenađene face. Znali su da ja dolazim?

Stala sam i polako gledala u njih, dok oni nisu obratili pažnju na mene. Ali onda, Justin je ušao i naravno svi su shvatili da smo tu.

‘’I evo ove male’’ rekla je devojka

Gledala sam je onim pogledom kao ‘šta hoćeš kučko’, iako ona nije primetila da se taj pogled tako naziva ili šta god.

‘’Maria, nemamo vremena za tebe’’ Justin me je povukao za ruku, dok su nas svi posmatrali

Odveo me je do nekih vrata, koja su bila zaključana. Otključavši vrata, sama su se otvorila, a iza njih, bila je tama.

Pritisnuo je prekidač, te su se dve male lampice uključile, ali nisu osmetljavale celu sobu.

Polako je koračao, dok sam ga ja pažljivo pratila.

‘’Slušaj me…’’ krenuo je da priča ‘’ne znam odakle, ali znam da ti ova osoba znači i daću ti neko vreme da se oprostiš’’