One Love.

Chapter 9.

Imao sam mnogo pitanja u glavi, nisam znao ni jedan odgovor, ali iste sekunde kada se poziv završio, izjurio sam iz kuće, ušao u auto i raspalio. Ni pet minuta nije prošlo, bio sam ispred njene kuće. 

Vrata nisu bila otvorena, ali su bila otključana, tako da sam ušao. Zapazio sam Tobyja na podu kako leži, krvav, onesvešćen. Prišavši mu polako sam ga digao na krevet, a onda, pažnju mi je odvratila buka koja se čula sa sprata. Znao sam da je to ona. Trčavši gore iz svojih farmerka izvadio sam pištolj. 

Kada sam se popeo video sam nju u rukama dečka koji je bio obučen u crno. Crno odelo kao i crna fantomka koja mu je sakrivala lice. Držao ju je dole, i čim me je video, nasmejao se. Svoj pištolj je uperio Hanni u glavu, te je ona tako još jače zaplakala. 

''Ostavi je'' dreknuo sam

''Zašto bih?'' opet se osmehnuo

''Ubiću te'' procedio sam kroz zube

''Pre ću ja nju nego ti mene'' 

U toj sekundi, Hanna je počela da vrišti i da ga gura. Tako je uspela da se otrgne. Pružila mi se šansa. Počeo sam da ga pucam, a onda sam osetio jaku bol u nozi. Stegnuvši mesto u koje je ušao metak, pokušavao sam da zaustavim krv koja je odmah počela da teče kao i bol koja me je ubijala u pojam.

Sledeći sekund pogledavši u Hannu, primetio sam da njega više nema. Samo je otrčao, kao najveća kukavica. Hanna je potrčala prema meni i to je poslednje čega se sećam.

Hanna's Point Of View

...

Kada sam Justinu sredila ranu, uputila sam se prema Tobyjevoj sobi da vidim kako je. Ležao je na leđima, nepomično, gledao u plafon. 

''Hej'' tiho i mirno sam rekla očekivajući odgovor, ali ništa ''jesi li bolje?'' upitala sam prišavši mu

''Valjda'' napravio je nesiguran izraz lica ''Šta bi smo sada trebali raditi? Mogu svake sekunde da nam upadnu u kuću, i šta onda?''

''Neće, obavestiću mamu i tatu, kao i policiju'' zaštitnički sam rekla

''Šta Justin traži ovde?'' njegov miran glas je pomalo postajao grub ''rekla si da nećeš imati nikakav kontakt sa njim, lagala si''

''Nisam, veruj mi'' objasnila sam ''prva sam koja želi da on nestane iz mog života. Ali u trenutnku kada sam videla tvoje bespomoćno telo kako leži i nekog pomahnitalog ludaka koji bi nas pobubijao, on je bio prva osoba koja bi mogla nešto da učini''

''Šta god'' dobacio je

''Nema potrebe da se ljutiš, zaista je tako, ne bih te nikada lagala u vezi toga'' dodala sam ''idem samo da ga proverim'' rekla sam i napustila prostoriju.

Ušla sam u svoju sobu u kojoj je na krevetu ležao Justin. Osvestio se. Pogledao me je svojim smeđim očima, ćekajući objašnjenje kako je završio u krevetu.

''Kada si se osvestio, smestila sam te tu i sredila ranu na nozi'' objasnila sam

''Kakav gad'' procedio je kroz zube ''gde ti je brat?'' 

''U svojoj sobi, leži''

''Moram sa njim da porazgovaram'' iz ležećeg položaja prešao je u sedeći

''Zašto?'' iznenađeno sam upitala. Potpuno sam sigurna da je ovo dovoljno problema za ovaj dan.

''Nešto da porazgovaramo'' ustao je iz kreveta uputivši se ka Tobyjevoj sobi, a ja sam trčkarala za njim kao kuče

Justin's Point Of View

''Pošto sam spasio vaše guzice, ja mislim da bih trebao nešto za uzvrat da dobijem'' naredio sam

''Ozbiljno Justin!?'' Hanna se brecnula

''Živi ste zahvaljujući meni, okej?'' drsko sam rekao ''Toby''  na to, oboje su me pogledali

''Pošto sutra moja banda planira da opljačka banku, a ja bih bio saučesnik, na moju nesreću povredio sam nogu spašavajući vas'' pokazao sam prvo prstom u njega, pa u Hannu ''moraćeš ti da im pomogneš''

I da, kao što sam očekivao, Hanna je odmah skočila.

''Nema šanse'' rekla je

''Hej, spasio sam vam živote, sada ja biram'' opet sam naredio

''Uradiću to'' oglasio se Toby sigurnim glasom 

''Ali Toby'' Hanna je pokušavala da ga nagovori da ne pristaje

''Ja sada postavljam uslove i morate oboje da me slušate'' drsko sam rekao ''a ti ćeš dobiti šta ćeš uraditi, poslaću ti porukom'' rekao sam

Nakon te rečenice, napustio sam sobu i niko se nije trudio da me zaustavi. Ostali su tamo u tišini.

Hanna's Point Of View

...

''Toby ja stvarno ne želim da se ti povrediš tamo, ili da se nešto loše desi'' tihim i zabrinutim glasom pričala sam Tobyju

''Obećavam da se ništa loše neće desiti'' tešio me je ''uzgred, Justinova banda je jedna od najboljih ovde, niko od njih nije bio uhvaćen, tako da neću ni ja''

''Znam, ali bez obzira'' zaustavila me je poruka koja je stigla na moj telefon. Otvorivši poruku, pročitala sam da je Justin šalje, a unutra je pisalo:

''Još jedan izlazak sa mnom. Sutra uveče kada Toby i banda budu išli u pljačku. Budi spremna u osam sati.''

O ne, ne radi mi to Justine, još i tebe moram pored sebe da trpim. Je li ima išta gore od ovog? 

Okej, šta god, moraću to da uradim i moliću se Bogu da Toby završi sve to kako treba, i da dođe kući živ i zdrav.

- I evo ga, novi part. Hvala svima koji čitaju priču.

Sutra verovatno ide novi nastavak. 

Takođe, sve mi izgleda kao da su mi delovi jako kratki, ali ja sve to nekako rasporedim, pa se nadam da vam ne smeta. A i čisto sumnjam da bih imala inspiracije za dugačke delove.

HVALA SVIMA, LY.