One Love.

Chapter 10.

Bilo je oko pet sati popodne. Toby je otišao ranije do Justinove bande. Bila sam sama kući i svaki slobodni sekund provela sam moleći se za Tobyija. Zaista želim da sve ovo prođe, da on bude živ i zdrav. Takođe, jedva čekam da roditelji stignu kući, tada ću se napokon osećati sigurno. 

Za tri sata, Justin dolazi po mene. Nije rekao gde me vodi, ali nadam se da će to biti što normalnije i što kraće. Ne želim više da ga gledam. A ako moj brat zbog njega bude povređen ili nešto slično tome, učiniću sve da zažali.

Pre nego što sam krenula sa spremanjem, pozvala sam Annu da joj ispričam sve. Objasnila sam kako je Justin od mene zatražio da izađem s njim, i Toby da ode u neku prljavu misiju sa njegovom bandom zbog toga što nas je spasio od ubice. 

Kada sam joj sve lepo ispričala, bilo je vreme da se spremim. Odlučila sam se sa crnu haljinu uz telo, i crne štikle. Uz to sam naravno uklopila i crnu torbicu u koju sam stavila potrebne stvari za ovo veče. 

Za šminku sam se potrudila jer kako bi svi primetili, nisam neki profesionalac u šminkanju. Nije bila napadna šminka, niti neka veoma jednostavna, taman za mene. 

Deset do osam. Pre nego što sam izašla iz kuće, nazvala sam Tobyja kako bih se uvredila da je sve okej. I kao i pre, tešio me je i obećavao da će sve da bude okej.

...

Vozili smo se neko vreme u tišini. Justin je pažljivo posmatrao put, dok sam ja sedala i ćutala. 

Da li bi bilo glupo kada bih rekla da je prelep? Imao je crno odelo, belu kravatu i crne cipele. Stvarno je bio prelep. Kosa mu je bila tršava, prelepa. A o mirisu da ne pričamo. Zaista se potrudio večeras.

''I, gde idemo?'' upitala sam ga

''Jesi li za restoran?'' pogledao je u mene

''Šta god. Samo da završimo ovo što pre'' promrmljala sam

''Završavamo kad ja kažem'' sarkastično je rekao ''i ne brini se, tvoj brat je zaštićen kao beli medved''

Posle toga sam samo ućutala. Nadam se da je tako kako kaže. Zaustavio je auto ispred najvećeg i najlepšeg hotela u gradu. Bio je od stakla i svetlio je kao dijamant. Možda ipak nije toliko loše što sam izašla sa njim, hm?

Izašao je iz auta, a kada sam ja krenula da izlazim, brzim koracima je došao do mojih vrata, otvorio ih, a onda mi je pružio ruku kako bi mi pomogao da izađem. Op, lepo Bieberu. Jedan poen za tebe.

Pre ulaska u hotel, primetila sam Annu kako stoji. Ne toliko blizu, ali dovoljno da je vidim. Šta ona radi ovde? Sa osmehom na licu mahnula sam joj, dok je ona samo potvrdno klimnula glavom i otišla. Uh, okej?

Kada smo ušli u hotel, svi pogledi su bili uprti u nas, što je pomalo bilo i čudno. Nisam baš ovo očekivala. Justin me je odveo do najvećeg stola ovde. Na njemu je već bila hrana. Kao i piće.

Biće ovo duga noć.

...

Deset je sati, i ja sam se najela, a predpostavljam da je i on. 

''Idemo sad'' rekao je gledajući me

''Idemo'' bila sam veoma srećna što čujem tu reč 

Došao je do mene i uzeo me za ruku. Da je ovakav stalno, možda bi neka devojka i bila njegova. 

Seli smo u auto i krenuli.

''Justin, moja kuća nije u tom pravcu'' moje raspoloženje se pokvarilo

''Znam'' nasmejao se ''idemo na žurku''

''Daj Justin'' cvilela sam

''Hej, rekao sam da će biti gotovo kada ja tako kažem''

...

Već je prošlo dva sata kako sam na žurci, i svaki sekund sam proveravala da li imam neku poruku od Tobyja. Ali, ništa. Justin se već odavno izgubio u onoj gužvi, a ja sedim ovde kao poslednja glupača, heh. 

Do mene je došao plavi dečko sa osmehom na licu od uha do uha. 

''Zašto dama sedi sama?'' upitao je veselo

''I ja se pitam'' našalila sam se

''Gde ti je partner?'' upitao je

''Nije baš partner'' prvrnula sam očima ''prisiljena sam'' približila sam mu se i šapnula

''Ahaa'' izgovorio je klimnuvši glavom

Svojom desnom rukom me je zagrlio oko struka, dok je drugom pozvao konobara, a onda naručio dva piva.

''Ja mislim da ovo nije dobra ideja'' rekla sam

''Opusti se'' 

Justin's Point Of View

Imao sam deset devojaka oko sebe, svaka mi je šaputala drugačiju stvar na uvo i pokušavala da me očara. Malo je reći da su smorile. Nekako sam se izmigoljio i otišao da proverim gde je Hanna. 

Na mestu kod šanka gde je bila kada sam otišao, nije je više bilo. Daj, nemoj mi reći da je pokušavala da pobegne. Pre nego što sam planirao da istrčim napolje, nazvao sam je na telefon, a onda sam primetio da je on na podu što znači da nije bežala.

Brzinom svetlosti, popeo sam se na sprat i tražio je po sobama. Ušavši u treću sobu, primetio sam dečka koji sedi na devojci i ljubi je, dok ona pokušava da se otrgne. Nisam joj video lice, ali po štiklama i torbici primetio sam da je to ona. 

Uhvatio sam dečka za majicu i skinuo ga s nje. Primetio sam da je pijana.

On je nešto mumlao, i kada sam ga spustio, pokušavao je da me udari. Skupio sam pesnicu i iz sve snage ga udario. Iste sekunde našao se na podu onesvešćen. Uzeo sam Hannu u naručje, a zatim sve njene stvari koje su bile na podu..

...

Ušao sam u njenu kuću. Toby je bio u dnevnoj sobi, sedeo je u tišini. 

Čim je primetio da je neko ušao, okrenuo se. Primetio sam uplašene poglede. Prstima sam mu pokazao na sprat.

Kada smo je smestili, objasnio sam mu šta se večeras desilo.

''Hvala ti što si je spasio, doveo'' Toby je rekao

''Da nisam, bila bi moja krivica i onda'' objasnio sam ''ma šta god, moram da idem''

- Kraj.

Hvala svima. Uskoro ide sledeći part.