Kako biti izbačen iz škole 2

Siguran si da se ne poznajemo?

-Da vidim da li sam sve dobro shvatio...-po peti put sam se preslišavao dok mi je Česka nameštala leptir-mašnu koju još uvek nisam naučio da vežem-To je kao neko okupljanje svih učenika koji su išli u ovu školu?

-Koji žele da dođu.-ispravila me je.

-Dakle,neki što nisu moji tipovi...-nasmejao sam se cinično.

-Opet počinješ?!-prestala je sa lickanjem mene i pitala iznervirano.

-Ma ne,ne,ljubavi,naravno da ne.-sarkastično sam rekao-Daj da se još mqlo preispitam...Tu će da dođu svi ljudi koji su ikada išli u ovu školu?!Da to nije malo previše ljudi na jednom mestu?

-U stvari,nije baš svi ljudi koji su išli u ovu školu,samo oni koji su išli te godine kad i mi.

-Znači,to može da hude bilo ko koga sam poznavao?

-Zar je to toliko loše?!-zbunjeno je pitala.

-Normalno da jeste!-hladno sam joj odgovorio-Šta ako bude tamo neki kreten kog nisam voleo u srednoj?

-Dakle,pola škole...-prevrnula je očima-Ne brini ništa,biće tamo Čejs i Lora,a većinu ostalih nećeš ni da prepoznaš.

-Odakle znaš?-tužno sam nakrivio glavu,na stranu-Šta ako ih baš prepoznam i ako mi se zbog toga uništi dan?

-Normalno da neće!-rekla je kad ju je neko povukao za rukav,pa je morala d.se okrene-Molim,Džoni?

-Mama,jel moram da idem sa vama?-pitao je molećljivo na šta.je ona uzdahnula beznadežno.

-Da,Džoni,moraš da ideš.-polako je pričala svaku reč kao da je idiot pa je ne razume.

-Ok.-slegnuo,je ramenima i izašao iz sobe,a onda ponovo ušao-Tata,jel moram da idem?

-Zar nisi malopre pitao majku?-pitao sam ga potpuno hladno.

-Ona je rekla da moram.-i on je rekao isto tako hladno.

-Da,čuo sam.Šta sad hoćeš?

-Ako ti kažeš da ne moram,onda ne.moram.Isto je i obrnuto,ako ti kažeš da moram,a ona da ne moram,znači da ne.moram i život je lep,ura!Dakle?

-Dakle...Moraš da ideš.

-Bedak!-udario je rukom u vrata i taman hteo nešto da kaže kad ga je Keti maltene gurnula odande i stala ispred nas.

-Mama,jel tako da je ljubav divna stvar?-pitala je kao iz topa.

-Ovaj...-Česki je bilo malo neugodno,ali se videlo da nema pojma o čemu ova priča-Jeste,ali zašto tako misliš?

-Zato što sam ja zaljubljena!-zamišljeno je rekla i nasmejala se-Mama,moraš da me središ kao princezu,jer će taj dečko da bude na tom skupu!

-Stvarno?-Česka se nasmejala nežno-Moja princezica je zaljubljena?

-Da!-nasmejala se i Keti-I hoću da budem najlepša tamo!

-Dobro,lutkice,potrudiću se.Hajde,da nađemo šta ćeš da obučeš.-uhvatila ju je za ruku i otišle negde u drugu prostoriju.

-Dobro,šta je problem?-okrenuo sam,se ka Džoniju kad sam bio siguran da nas ne čuju.

-Nema problema,samo neću da idem.-nervozno je odmahnuo glavom.

-Dobro,dobro,ja sam idiot.

-Nisam to rekao,samo nema problema!-viknuo je i napravio ljutu facu.

-Džoni...-stavio sam mu ruku na rame-Ja sam tebi otac,ne ti meni,a sad mi reci šta je problem.

-Ma ništa specijalno,samo...-uzdahnuo je beznadežno-Posvađao sam se sa nekim dečkom malopre i neću da idem na skup jer će on da bude tamo.

-Mali...-nasmejao sam se-Kako ide naš moto?

-Glavu gore i zabole nas za sve?-pitao je sa tračkom nade u glasu.

-Baš tako!-klimnuo sam glavom ponosno-Što znači da trebaš da ideš tamo bašš za inat tom klincu koji je umislio,nešto i pokušava da se svađa sa legendom kao što je moj sin.

-Ćale,znaš šta?-pitao je.

-Šta?

-Ti si car!-uzviknuo je i zagrlio me.

-Dobro,dobro,a sad se idi spremi da majka ne zvoca posle.-nasmejao sam se i on je izašao.

Živote,došao sam do tog da ja delim savete deci...

***
-Uf,koliko ljudi!-uzdahnuo sam gledajući po ogromnoj sali gde je bilo stotinak žena,miškaraca,dece,većinom,stari,učenici obe škole i njihove porodice.

Iako ne izgledam tako,nisam baš neki društveni tip,naročito ako su mi društvo ovi bolidi koji su mi uništavali život pre biže od jednu,deceniju!Dobro,ne avi,ali većina,mogu da nabrojim na prstima obe ruke koliko ljudi me nije nerviralo i koji nisu bolidi bez mozga u svojim glavama.Ili gde god drugo da se nalazi mozak.I nisam samo ja bio nervozan,svi su se ponašali čudno.I Česka,i Džoni i Keti kao da su,nekog tražili.Konačno,posle par trenutaka ponašanja kao guske u magli,neko je brzo pritrčao i zagrlio Česku.

-Dušo,tako mi je drago što ste ipak,došli!-Lora je vrištala kao da vidi Česku poslednji put u životu.

Njih dve su za rekordnih par sekundi krenule negde i izgubile se u masi.Čudno,nigde nisam video Čejsa...Ma nema veze,sad mi je bilo,važnije da nađem gde su ono dvoje malaca,nisam mogao da ih nađem ama baš nigde,a Česka bi me ubila da ih izgubim.A ja ih jesam izgubio...U stvari nisam,sledećeg trenitka sam čuo Ketin vrisak!

-Šta se dešava?!-viknuo sam kad sam se probio kroz masu ljudi koja se okupila oko nečega.

Tačnije,nekoga.Tamo su bili moja ćerka,sin i još neki dečko,malo viši od Džonija,sa raskrvavljenim nosom,dok je Džoni imao par posekotina po faci,a Keti je plakala i vrištala i ko zna šta još.

-Deco,šta je bilo?-pitao sam ih prilazeći im.

-On je prvi počeo!-obojica su viknuli i znao sam da neću skoro da saznam šta se to ovde deailo pa sam rešio i da ne pokušavam.

-Hej,šta je bilo?!-čuo se još nečiji zabrinuti glas i kroz skupinu se probio još jedan čovek.

-Ne brinite,čini mi se da je ovo samo jedna dečačka nesuglasica,mislim da nema problema.-pokušavao sam nekako da sprečim neku svađu jer nemam nameru da se svađam,a on me je samo gledao čudno i odmeravao me.

Bio je visok,ne baš previše star,možda mojih godina,ne znam tačno,imao je baš plavu kosu i plave oči,veoma usresređene na gledanje mene.

-Dobro ste?-pitao sam blago zabrinuto kad me je sam ogledao.

-Oh,da!-osvestio se i odmahnuo glavom-Dobro,sam,žao mi je,samo...Zaličili ste mi na nekoga,nije važno.

-Oh,dobro onda.-nasmejao sam se ljubazno-Žao mi je zbog ovoga,sigurno,su se posvađali ili nešto slično.

-Ma nema veze...-i dalje me je gledao sumnjičavo-Siguran si da se ne poznajemo?

-Ovaj...Mislim da ne.

-Onda da se upoznamo.-nasmejao se ljubazno i pružio ruku-Dejmon Haris,drago mi je.

Znate onaj osećaj kad vam padne mrak na oči?

-Hej,dobro si?-zabrinuto je pitao.

-Zapravo,ne.-pogubljeno sam odmahnuo glavom i pridržao se za zid.

-Mogu li nekako,da ti pomognem?-prišao mi je par koraka,valjda u slučaju ako se onesvestim ili takvo nešto.

-Aham.-klimnuo sam glavom i činilo mi,se kao da ću,sad da se onesvestim-Da mi daš neki pištolj da se ubijem.

...................................................................
Evo,ipak sam napisala nastavak danas :) Opet ja sa mojim komplikovanjem,nadam se da vam se sviđa!LYSM!

SweetyEvil