Vas dvoje ste ozbiljno paćenici

1.1K 124 40
                                    

-Uhapsiće me,provešću ceo život u zatvoru,izgubiću posao,propašće mi karijera i za džabe sam išla na fakultet!-kukala je ko da joj je majka ne daj bože umrla.

A u stvari samo rizikujemo da uavršimo ceo život u zatvoru.Meni se sve jedno hvata isto,i ako nas uhvate i ako nas ne uhvate,ja idrm u zatvor sve jedno.Jedino ako ovo uspe,mogu da se nadam da ću da se vratim na Maldive uskoro.

-Od sad te zovem Čejs,ne Bridžit.-rekao sam osvrćući se oko sebe.

-Zašto?!-pitala je zbunjeno.

-Zato što vas dvoje ko da je ista majka rodila!-iznervirano sam se okrenuo ka njoj-Samo kukate nešto,ko babe neke!Sad tišina,neko će da nas otkrije!

-Simnjam.-nastabila je ona-Ako smo uspeli da izađemo iz stanice prepunjene policajcima i da nas niko ne primeti,nema straha da će neko ovde da nas nađe.

-Zašto kukaš onda?!-pitao sam beznadežno.

-Nikad ne reci nikad.-slegnula je ramenima a ja sam lupio glavu u sto,čisto onako da se probudim iz ove noćne more ako spavam.

Noćna mora u kojoj mi sestra i ćale pomažu da se izvučem iz zatvora.Komedija živa,osim ako nisi- dvoje ste ozbiljno paćenici.-stari je i dalje onako opušten ko da je nadrogiran.

I da,doživeo sam da mi otac kaže da sam paćenik.Moj rođeni otac...Ne kapiram kad se ovoliko promenio,sigurno je poludeo bez mene da mu kidam živce.Mislim,koja normalna osoba pomaže svom dinu da pibegne iz zatvora?Upravo u mislima dižem dva prsta,jet iako većina njih kaže da baš i nisam,ja sebe smatram normalnim.

-Dobro,spremite se,neko dolazi!-trgnuo sam se kad sam čuo neki zvuk napolju.

Tačnije,ispred kuhinje u bolnici.Svi smo stali na svoja mesta,Bridžit je zgrabila tiganj i stala iza vrata,ja i stari smo uzeli svoje oružje,to jest ja kutlaču,on kašiku i viljišku,u slučaju da nešto krene naopako,Bridžit samo treba da kaže:,,Momci,pošlo je naopako'' i mi uskačemo!Da bude još dramatičnije i da me ne prepozna kad se osvesti,stavio sam šerpu na gla,a starog sam naterao da stavi lonac.Znči,premni smo za rat.Čulo se polako otvaranje vrata kuhinje i provirila je glava onog žgoljavog lika koji raznosi hranu po bolnici,zbog čega sam.jako viknuo:

-Sad!!!

Bridžit je viknula pnako kako Brus Li vrišti kad se bije i opalila tiganjem onog lika po glavi.Kao što je i normalno,lik se sručio na zemlju kao sveća.

-Jel možeš da budeš malo glasnija?!-tao sam je sarkastično-Dođavola,čuće nas crla zgrada!I ona zgrada pored će da nas čuje!

-Izvini,ali treba malo drame.-odvratila je držeći onaj tiganj ko što nindže drže one njihove mačeve.

I da,ja sve.ljude upoređujem sa nindžama.Volim nindže,volim čokoladu,viski,volim sve živo!Osim Dejmona.A on može čas da bude i mrtav,ako se ja pitam.

-Hajde,ljudi,neće niko na nas da.čeka!-požurivala nas je Bridžit.

Trgnuo sam se iz razmišljanja o Dejmonu i krenuo da realizujem plan koji uključuje i tog gore pomenutog.

-Zašto baš ja moram da budem mamac?-pitao je stari dok smo mu nameštali onu fuj belu uniformu od onog što raznosi hranu.

-Zato što je Bri žensko,ne bi joj odgovarala ova uniforma,a mene bi prepoznali sto posto,tako da si ti jedini izbor.-objasnio sam mu šezdeset i treći put danas.

-Kad se ovo završi,oboje ću da vas ubijem.-rekao je to toliko mirno da bi neko pomislio da se ili šali,ili da je psihopata kome je ubijanje ko ,,dobar dan''.

Ili da se fiksa,a meni je to najlogičnije.Neće da mi odgovori da li je istina,ali saznaću ja kad tad...

-Nemoj,tata,bar dok ja ne ubijem njega.-rekla je Bridžit pokazujući ka meni.

-Ne.možete da me ubijete dva puta.-nacerio sam se-A i znaž da vi mene volite.Mislim,ne bi ste radili ovo da me ne volite,zar ne?

-Kako god,kreći!-šapnula je Bridžit i povukla me je za majicu.

-Uf,što je tesno!-kukao sam dok smo nas dvoje pokušavali da se nekako nabijemo u ona kolica.

Mali savet i preporuka,ne pokušavajte da uđete u kolica za hranu kod kuće osim ako nema ko da vas odglavi odatle.

-Prekinite da kukate,vas dvoje!-ćale je lupio u ono metalno na vrhu i zamalo nam probio bubne opne-Krećemo!

U sledećem trenutku se osetilo pomeranje i to nam je dalo znak da smo krenuli.Oh,bože,sad me se seti i zaboravi šta sam sve uradio i pomozi mi!Ako ovo ne uspe...Neću uspeti ni,da vidim Danijela!Tako smo se dogovorili ja i Čes,zvaće nam se sin Danijel Deni King Junior.A ako bude ćerka...Zvaće se Daniel Deni Kvin Junior.Eto,kako smo mi to sve smislili,a onda da se sve sruši samo jer ćemo nešto da zeznemo...Pa neće moći!Konačno,čuli su se neki zvukovi napolju,ćale je lupio u ono metalno i čulo se kako neko trči niz hodnik.Jadan on,mora da trči zbog nas.Zbog toga što se desilo,tu je bila policija ispred sobe onog idiota(Ne pitajte me kako to znam,jer neću da vam kažem.I upravo vam plazim jezik...),pa sam ja smislio savršen plan.Tata glumi da je raznosač hrane i ako mu ne daju da uđe,on neka potrči niz hodnik,a oni će da ga jure jer će da bude sumnjiv i onda mi izlazimo iz one kante i ulazimo u sobu i Bri čuva stražu,a meni ostavlja ostatak posla.

-Sestro,možete li da mi donesete neki lek ili nešto,ovo boli ko đavo!-čuo se glas onog kretena koji je trebao da je mrtav.

Dejmone,zašto nisi mrtav?U stvari,nemoj,neću moći da se izvučem ako si mrtav.

-Uh...Evo,sad ću,gospodine.-Bri je rekla kad sam je pogledao molećivo.

Prišao sam mu i taknuo ga po ramenu jer su mu oči bile zatvorene.Trgnuo se i pogledao me ne verujući da sam to ja.Onda je hteo da viče,ali sam mu stavio ruku na usta.

-Pst,Dej,nećemo da nas čuju momci napolju.-šapnuo sam-Samo hoću da lepo pričamo,može?

Klimnuo je glavom gledajući čas u mene,čas u Bri koja je još uvek držala onaj tiganj u pripravnosti.Skinuo sam mu ruku s usta i kao što je i rekao,nije vikao.

-Šta hoćeš?!-zarežao je tiho.

-Da ti se izvinim.-rekao sam i nekako usiljeno se nasmešio.

-Da se izviniš?!-iznenađeno me je pogledao-Jel ti to ozbiljno?!

-Ja da.-klimnuo sam glavom

-Zar ozbiljno misliš da samo možeš da dođeš tako i da se izviniš?-pitao je kao da sam najveći ludak.

-Ne baš potpuno tako.-počešao sam se po potiljku i pogledao u pod-Više kao da ti...Da ti kažeš...Da kažeš policiji da ja nisam kriv.

-Ti to ozbiljno?!-pitao je kao da sam najveći idiot.

-Baš tako.-klimnuo sam glavom-Pa,hoćeš li?

Ja i Bri smo ga gledali molećivo,dakle bukvalno ga molili pogledom da kaže da hoće,a onda...

...................................................................
Hej,evo i meneeeee!Nadam se da vam se sviđa nastavak,volim vas!I da,nastavak je posvećen mojoj Deni Queen,ili kako Kaćalone više voli,za XDeniru.Vidimo sr sledeći put!

SweetyEvil

Kako biti izbačen iz škole 2Donde viven las historias. Descúbrelo ahora