Kako biti izbačen iz škole 2

Draga moja školo,evo mene opet

-Šta ti je sad?!-razočarano je pitala polako zatvarajući vrata naše spavaće sobe.

-Ništa.-bezvoljno sam joj odgovorio i okrenuo glavu na drugu stranu-Jedino je važno,da ja ne idem i tačka!

-Ali zašto?-lagano je stavila svoju ruku na moje rame.

-Zato što...-nisam baš bio dobar u svađanju sa Českom-Znaš ti zbog čega,i kraj!

-Ne,ne znam.-bila je uporna-Reci mi ti.Toliko lepih stvari se deaili tamo,ne znam zašto ti je toliko mrako da se vraćaš tamo.

-Zašto uopšte da idemo?!-odbrusio sam joj-Jel samo zbog godišnjice ili ima još neki razlog?

-Razlog je to...-bilo joj je teško da izgovori to što je htela-Ozbiljno sam htela pre da ti kažem,ali...

-Pljuni to više!-strpljenje mi je na najnižem mogućem nivou.

-Ja...-prošla je prsrima kroz kosu-Dobila sam posao tamo.

-Kakv bre posao?!-skočio sam,doalovno skočio sa kreveta na kojem smo,sedeli-Česka,ti si pisac,pišeš knjige,šta imaš da radiš u toj školi?!

-Baš to je i fora,Deni.-nevino se nasmejala-Zamolili su me da prisustvujem nekom takmičenju kao deo žirija za književnosr.Mislila sam da idem sama,ali sam se setila da je danas godišnjica i da bi to bilo lepo iznenađenje...

-Nije lepo,to je sigurno.

-Ali zašto?!Zar ne želiš da se prisetiš svih lepih stvari koje su,se desile tamo?

-I loših.-dodao sam na pta je ona,kao i u većini naših razgovora,prevrnula očima.

-Znaš,ne izgledaš kao pesimista,ali...

-Ali jesam i neću da idem i kraj!-dovršio sam njenu rečenicu i bacio se na krevet.

-Zaista ne bi to uradio zbog mene?-umiljato je legla pored mene.

-Čekaj da razmislim...-napravio sam neku zamišljenu facu,a onda kao iz topa dodao-Ne!

-Molim te...-zagrlila me je sve se biše pribijajući uz mene.

-Rekao sam ne,Česka.-pokušavao dam da budem ozbiljan,ali beć sam se smejao kao lud i bio opijen njenim parfemom.

-Ali ja te lepo molim.-počela je da se trlja o mene i pričala bebećim glasom.

Na kraju sam ipak rešio da popustim.

-Jel znaš ti da si ogromna kučka?!

-Znam.-nasmejala se nežno-Zato me i voliš.

-U pravu si.-poljubio sam je blago-A sad idi spakuj kofere dok se ne predomislim.

-Ah,to...-nasmejala se malo pokajanički-To je sve već urađeno,sve je spakovano u kola,karte su kupljene,rezervisan je hotel,za petnaest minuta krećemo da bi smo srigli na aerodrom.

-Jo,živote...-uzdahnuo sam-Znala si da će ovo da upali?

-Naravno.-namignula mi je ustajući-Danijele,znam te bolje nego ti sam sebe!

-Mrzim te.-nasmejao sam se dok je izlazila,na šta se neglo okrenula.

-Ali ja zato tebe volim najviše na svetu.-poslala mi je jedna poljubac.

-Znaš,tanka je linija između ljubavi i mržnje.-zamišljeno sam pogledao kroz prozor.

Ah,ponovo ja i moja filozofija...

***
-Zašto je ovoliko hladno?!-Džoni je nekako pokušavao da se zagreje trljajućo ruke.

-To sam i ja pitao prvi put,ne kapiram ni ja baš najbolje.-odvratio sam mu dok su mi zubi cvokotali.

Odjednom,činilo mi se privlačnije da sam malo odoleo ačeski nego da se ovde smrzavam.Kad amo beć kod Česke,gde su ona i Keti?I ja i,Džoni smo se okrenuli u istom momentu tražeći ih pogledom i te dve lujke su se valjale po ovom snegu,kao da imaju deset godina.Dobro,Keti ima,ali Česka?!

-Kako volim sneg.-rekla je kao da mi je pročitala misli.

-E pa ja ga ne volim.-dodao sam za inat njoj-I zar je morala prokleta mačka da pođe?!

-Pingvin nije prokleta mačka,ona je najlepše stvorenje na svetu,zar ne,ljubavi?-mazila je šugavu životinju kroz rešetke onog kaveza za putovanje koji je nosila u ruci.

-Nisam pitao da li je prokleta ta zver ili nije,pitao sam zašto je morala da pođe?!-odbrusio sam mrzovoljno sve više se uvijajući u jaknu pretanku za ovo odvratno londonsko vreme.

-Zato što ne mogu da ostavim moju dušicu samu kući.-jednostavno je odgovorila slegnuvši ramenima.

-Mogla si da platiš nekome da je čuva.-zašto moja reč jednom ne može da bude poslednja?!

-Ali ne bi bilo isto.-umiljato je rekla,ne znam da li zbog mene ili zbog vreće buva-Ona je član porodice!

-Ne,nije!-odmahnuo sam glavom iznervirano-Ona je vreća buva koja je jedino,dobra da se od nje napravi bunda koja bi baš dobro poslužila po ovoj hladnoći!

-Pa ti nikad nisi zadovoljan,zato neću da komentarišem.-nasmrjala se i nastavila nešto da priča mački.

Naravno,ponovo moja nije poslednja!

-Trebali smo da uzmemo psa.-mrzovoljno sam ponovo započeo raspravu.

-Ti bi ga šetao i čistio za njim i hranio ga.-pričala je sa mnom kao sa malim detetom koje hoće ljubimca.

-Ja bih,samo da se rešim ove mačkaste napasti!

Prišao sam Česki u nameri da je zagrlim,ali je prokleta mačketina nekako provukla šape kroz rešetke i jako me ogrebala.

-Au!-zajaukao sam bolno-Vidiš o čemu ti pričam!

-Kako god.-Česka je rekla kao da mi ta mačka nije upravo potencijalno prenela beanilo ili tetanus ili neku drugu veoma opasnu bolest-Raščistićemo to kasnije,stigli smo.

Ne kapiram samo zašto smo odmah došli ovamo umesto prvo u hotel,al ajde...Draga moja školo,evo mene opet!

...................................................................
Ljudeki,vi ne možete da poverujete koliko sam ja srećna!Dakle,ne mogu da verujem koliko brzo se već vas nekoliko skupilo koji bi da čitaju ovo :D Baš zato,požurila sam sa nastavkom,pa uživajte :D

SweetyEvil