Kako biti izbačen iz škole 2

Legende se često završavaju tužno,znaš?

-Šta bre...-po milioniti put se gospodin Dejmonidiot probudio.

-Ćuti!-zarežao sam i opet ga opalio tiganjem.

-Prestani više da ga udaraš,ubićeš ga!-Čes je procedila.besno kroz zube.

-Ne mogu da kažem da ne želim...-zlibno sam se nasmešio i zamislio nešto veoma bolesno.

Naime,zamišljao san kako udaram našeg dragog otetog Dejmona tiganjem po glavi dok mu lobanja ne ekspolira i ne bude sve crveno od krvi i...Ja sam psihopata...Ne,ja sam tiganjomanijak!Ura za tiganje,tiganji su zakon!!!

-Koji je tvoj problem?!-pitala je Bridžit iznervirano i okrenula se ka meni prostrelivši me besnim pogledom.

-Problem je što ćeš da nas sve ubiješ ako ne gledaš na put nego u mene.-hladno sam rekao i pogledao sam je smoreno-Sestrice,znam ja da sam lep,ali ne moramo baš da poginemo zbog moje lepote.

-Jebi se.-zarežala je i nastavila da vozi što je brže mogla.

Hm,opet je ovaj kombi i suviše lep da polomim Dejmonu glavu u njemu...Sačekaću da stignemo tamo gde smo pošli,pa ću onda.Možda.A i ne smem u kombiju jer će stari da me ubije jer je navodno dao pravo bogatstvo za njega,a ne znam šta za njega predstavlja pravo bogatstvo,s obzirom koliko ima para na računu.Čudan čovek,ozbiljno.
Konačno,stali smo negde i shvatio sam da smo konačno stigli onde gde smo se dogovorili.Na moju veliku sreću,idiot se baš u tom trenutku probudio inače bih morao da ga nosim jer sigurno ne bi mogao sam da hoda ako je u nesvesti,zar ne?

-Šta se bre ovde dešava?!-promrmljao je idiot-Gde sam ja i zašto ne vidim ništa?!

Iskreno,sa smajli-vrećom je izgledao mnogo lepše nego što stvarno jeste.Dejmon smajli,tako ga od sad zovem.I da,nije ni čudo što me ove dbe gledaju kao idiota jer stvarno imam potpuno idiotski osmeh.Ali original idiotski osmeh...Život je odvratan.Zašto sam to pomislio?Jer mi je prosto palo na pamet da je ovaj tupavi život odvratan i rešio sam da i pomislim to!Znači,imam petlje ko niko...Ponovo idiotski osmeh...Počinjem da de plašim za sebe.

-Idemo da se zezamo malo.-i dalje imam onak retardirani osmeh,dok me ove dve gledaju kao poremećenog idiota,što i jesam,na neki način-Možemo da se igramo ,,opali Dejmona po glavi tiganjem'',šta kažeš?

Prvo je zastao na trenutak i i preko smajli-vreće sam mogao da pretpostavim da ima onaj ,,Šta me je ovo,dođavola,snašlo?!'',a onda je beznadežno uzdahnuo.

-Prvo me zamalo ubiješ,a sad i ovo?-pitao je tužno i ja sam se zamalo pokidao zbog toga kako izgleda sa onom vrećom sa smajlijem.

Ozbiljno,frajer je do bola.Držim usta da se ne smejem ko ludak...A ove dve me gledaju kao idiota.

-Ma znam da me ti voliš.-potapšao sam ga po ramenu i gurnuo.

-Dobro,gde smo to mi?!-pitao je jedva se suzdržavajući da ne kuka na sav glas zbog onog što smo se zezali pre neki dan.

Sad sma smislio šta ću da kažem ako me uhvate ili ako moj plan ne uspe.Dakle,lepo ćemo da kažemo da sam se ja zezao i da smo se nas dvpjica samo igrali neke mnogo bolesne igre sa nožem i da sam slučajno skočio preko stola i zabio mu ga u stomak,a on je malo udario glavu i zaboravio da smo se samo šalili,onako prijateljski.Pitam se smao da li bi mi poverovali...Ako sudija bude bila žena,postaraću se ja za to,ali ako je.muško...E,neću već da toliko rizikujem svoju čast!

-U prodavnici igračaka.-rekao sam sarkastično.

-Ti to mene kao malo zajebavaš,jel da?!-pitao je iznervirano.

-Aha,i ti nemaš pravo da pitaš da li se ja zajebavam sa tobom ili ne,jer imam pravo da to radim koliko hoću,kapiraš?-pitao sam potpino hladno i i dalje se u sebi cepao zbog njegove ,,divne'' vreće na glavi sa umetnički naslikanim njegovim portretom od strane mene,sa crnim markerom koji sam kupio u jednoj prodavnici iza ugla.

Mislim,moraju ljudi da ga prepoznaju na ulici,zar ne?Da malo detaljnije objadnim,to je vreća na kojoj je nacrtan jedan krug sa dva manja kruga unutra i jednom krivom linijom koja je trebalo da bude osmeh,ali je ispalo malo krivo,tako da izgleda da mu se povraća.Nema veze,i meni bi se povraćalo da imam onako izbljuvanu plavu kosu,tako da nema veze,učinio sam mu uslugu na neki način,zar nisam?

-Zar ne misliš da je dosta što si me zamalo ubio,nego još i ovo?!-pitao je samosažaljivo.

-Naravno da nije dosta.-rekao sam hladno i odvukao ga negde,što mi je baš bilo uživanje-Sad ćeš da vidiš šta je dosta,Dejmi moj.

Dobro,nisam ga odvukao baš bilo gde,nego u neki podrum,gde je bilo mnogo,mnogo mračno i mnogo je zaudaralo na buđ.Baš ono što sam i tražio onom što mi je prodao ovo...U stvari,ćaletu je prodao,ali ja sam ćaletu detaljno objasnio šta želim,a on je to preneo ovom što prodaje i ja sam dobio baš ono što sam tražio.Savršena nagodba.

-Uf,da li si mogao da nađeš neko odvratnije mesto?!-upitala je Česka iznervirano i pokrila nos rukom zbog mirisa,ili da bolje kažem smrada koji nas je bukvalno ošamario kad smo otvorili vrata.

-Dobro,draga,sledeći put kad nekog budemo otimali,naći ću neko lepše i manje smrdljivo mesto,a sad me pusti da radim svoj posao,može?!-pitao sam već na kraju sa živcima.

-Dobro,dobro...-rekla je tiho jer zna da nisam baš najdivnija osoba kad je nešto ovakvo u pitanju.

Tačnije,otmica osobe koju mrziš od srednje.škole i još uvek ti uništava život.Joj,kakve su sve meni idrje prolazile kroz glavu dok smo dolazili i sve smo smislili,mislim ja,kad je sudbina rešila da me ponovo nokautira u facu.Mislim,ne postoji drugi nokaut osim u facu koliko znam,ali nema veze...Zašto je sudbina tolika kučka?!Neko je ko idiot počeo da lupa na ona vrata i da viče nešto na megafon.

-Murija...-promrmljao sam iznervirano-Dođavola!Zar ovo stalno mora da se desi?!

-Izgleda...-Čes je uzdahnula-Legende se često završavaju tužno,znaš?

-Kako god,valjda bi bilo pametno da izađemo.-Bri se ubacila i oboje smo odgovorili klimanjem glave.

Napravili smo neke face žalosne sove,ono kad moraš da priznaš da si uzeo poslednji kolačić.Svo troje smo izašli sa podignutim rukama i gledali okolo.Kako smo i mislili,svugde su bila policijska kola i svi su držali pištolje uprte u nas.Sudbina je kučka...Ali,u sledećem trenutku su i meni i njima udarile vilice o pod,a naročito meni i Bri.

-Mama?!-oboje smo rekli u glas kad je visoka plava žena stala ispred nas u pratnji našeg dragog oca,koji ne izgleda baš da mu je sve potaman.

Au,biće nevolja...

....................................................................
Hej svima!Znači,ova priča se uskoro završava,nr baš sledeći nastavak,ali uskoro :) Mslo unapred,hvala svima koji ovo čitaju.Nego,jedna.molba.Ako vam nije problem,možete li baciti pogled na moju novu priču,koju ću da pišem kad završim ovu?Isto je komedija,nadam se da će vam se svidi.  :)

SweetyEvil