Kako biti izbačen iz škole 2

Kad god to kažeš,plan propadne!

-Dobro,šta ćemo sad?-pitao je zadihano dok smo trčali niz ulicu.

-Prvo,naći ćemo Bri,a onda...-zastao sam na par trenutaka-Onda nemam pojma šta ćemo da radimo.

-Kako nemaš pojma?!-glas mu je bio krajnje iznerviran-Ozbiljno si krenuo da radiš ovo bez rezervnog plana?!

-Pa da.-rekao dam malo tiše-Valjda će sreća da nas posluži.

-Danijele,sreća nije rešenje za sve!-uzdahnuo je beznadežno.

-Stari,nemoj ti meni da pričaš o sreći.-prekinuo sam ga-Upravo smo preživeli pad sa šestog sprata,zato ne zanovetaj!

-U pravu si.-ovo ga je totalno spustilo.

Flashback

-Zezao sam se da si lud,znaš!?-viknuo sam što glasnije da nadjačam zvuk vetra.

-I ja sam se zezao da si ti huligan!-odgovorio je.

-Molim te,kaži mi nešto pre nego što umremo!-derem se ko konj.

-Šta?!

-Jel se ozbiljno drogiraš?!-pitao sam najgluplju moguću stvar koju sam mogao da pitam u tom trenutku.

-Naravno da ne!-odgovorio je na.kraju sa živicima jer ga stalno to pitam.

U sledećem trenutku smo bili baš nad zemljom i sklopio sam oči tek da malo ublažim ovo.Za tih par stotinki,pred očima mi je prošlo sve što mi se ikad desilo,i loše i dobro.Kako sam upoznao Česku,kako mi je priznala da me voli kako smo se zamalo zauvek razišli,kako smo se venčali,pa lad smo dobili decu...Svaki važan trenutak.I na kraju...Učinilo mi se da malo predugo padamo.Otvorio sam oči i nas dvojica smo imali više sreće nego pameti.Ko bi rekao da se nad ulazom u bolnicu nalazi platnena nadstrešnica?Ja sam rođen pod srećnom zvezdom...Sišli smo brzo odatle i krenuli da trčimo niz ulicu,još uvek malo šokirani zbog svega.

Flashback End

-Ne možemo samo da trčimo po Londonu i nadamo se da nas niko neće prepoznati,znaš?!-moj dragi tata uvek ruši dobro raspoloženje.

Mislim,nije baš da je raspoloženje dobro kad bežite od policije,ali i ono malo raspoloženja je rasturio.

-Znam.-klimnuo sam glavom-Smislićemo nešto.

-Šta,na primer?

-Nemam pojma.-slegnuo sam ramenima-Možemo da nađemo neka lažna dokumenta,kupimo kartu za Kostariku i promenimo identitete.

-Neće uspeti.-odmahnuo je glavom i uzdahnuo tužno-Ako nas ne nađe policija,naći će nas tvoja majka.Ona je gora od FBI-a i CIA-e zajedno!

-Znam da je mama nezgodna,ali toliko...-uzdahnuo sam,a onda se setio...

Mama jeste nezgodna kad je iznervirana i kad ja nešto uradim,a kamoli kad tata nešto uradu.Nešto kao pomaganje meni da pobegnem iz zatvora...Sumnjam da bi joj se to dopalo.Sad moja savest veoma jako odmahuje glavom i zamišljam mamu sa onim tiganjem što ima Bri i obojicu nas lupa po glavi ko da svira bubnjeve.Veoma divna porodična atmosfera kod nad kući,zar ne?

-Onda idrmo kod moje žene,ona nije baš kao mama.-rekao sam i uputio se ka školi.

Nažalost,i tamo je bila policija.Zašto?Zato što nisu izgleda toliko glupi kao u vicevima.