Kako biti izbačen iz škole 2

Nindže zauvek!!!

I šta je bilo?Par likova iz obezbeđenja stoje tu,kao i moj dragi tata koji,izgleda,nije dobro trčao niz hodnik.To nije dobro i nije deo mog plana.Definitivno nije deo mog plana...

-Šta.Se.Desilo.Ovde???!!!-svaku posebnu reč sam govorio da me tupani razumeju bar nešto.

-Jel si glup ili se praviš?-eto,tako se meni obraća moj dragi tata-Nemam ja 20 godina pa da trčim ko Husein Bolt!

-Pa što nisi rekao?!-pitao sam beznadežno i lupio se po čelu.

-Ja sam lepo pitao zašto da ja budem mamac,vi ste mi objasnili.Neću da se svađam sa vama omladinom.-on jr i dalje ko nadrogiran.

-Dobro,dosta zajebancije,šta se dešava ovde?!-pitao je jedan iz obezbeđenja.

-Ovako...-uzdahnuo sam i istupio-Ništa posebno,samo ovaj čiča u ovoj uniformi...On vam je malo lud,znate?

-Ja?!-pitao je iznervirano-Ja ovde rizikujem svoje zdravlje zbog tebe,huliganu jedan,a ti kažeš da sam lud?!Sram te bilo!

-Jel vidite?!-pokazao sam ka njemu-Lud je,načisto!Ja i moja sestra smo došli da ga obiđemo na psihijatriji,ali...-pokazao sam ka Bri,koja me je gledala kao da sam ja lud,i uzdahnuo sam tužno-Nsžalost,pobegao je iz svoje sobe,pa smo nas dvoje pošli da ga tražimo.

-Aham...-sumnjičavo je klimnuo glavom taj iz obezbeđenja-I išli ste da ga tražite sa loncima na glavama i tiganjem?

-Baš tako!-potvrdio sam-Ni ne znate na šta je on spreman!Lud je,načisto!

-Ti nezahvalno derište!-malo je falilo da me moj dragi tata ubije tu,ali ga je,hvala bogu,jedan od onih obezbeđenjaka zadržao.

-Ne brinite,gospodine,odvešćemo vas u vašu sobu da se lepo odmorite.-rekao mu je jedan od njih mirno.

-Nisam ja lud!-usprotivio se stari-Ja sam sasvim normalan bivši biznismen u penziji,a ovaj...-pokazivao je ka meni histerično-Ovaj...Neandartalac me je naterao na sve ovo!

To bi trajalo jedno sto godina da nisu upali panduri.Ura!Momci,dobrodošli na žurku!Pitanje za milion dolara...Zbog koga su došli?Hajde,ko odgovori,dajem mu milionče na ruke,Dejmonovog mi života.

-Ni makac!-svi plavci su uperili pištolje u mene i Bri.

I naravno,mi umesto da to i uradimo,mi smo stali onako ko nindže (Još jednom,ja sam opsednut nindžama,imam i majicu na kojoj piše ,,Ninja 4ever''),ona sa onim tiganjem,ja sa loncem na glavi i viljuškom.Da nismo bili toliki paćenici,kako tata kaže,ovo bi bilo cool,ali mi jesmo izgledali kao paćenici,tako da...Tako da ovo nije bilo cool,na našu veliku žalost.A i mogli smo to da provalimo iz faca ovih likova.Sad je pravo vreme da kažem nešto moćno...

-Nindže zauvek!!!-viknuo sam i svi su se ućutali i gledali nas,ili bolje da kažem mene u smislu ,,Jel si ti normalan?!''.

-Ozbiljno?!-Bri je pitala iznervirano-Od svega što si mogao da kažeš,ti si rekao ,,Nindže zauvek''?!Daj,Deni,mogao si da kažeš ,,Juriš!'',ili ,,Beži!'',ili ,,Tutanj!'',ili hiljadu drugih stvari,a ti si rekao to!?Jel me zezaš ili šta!?

-Zašto?-zbunjeno sam pitao-Nindže su baš strava!

-Da,ali...-pokuša je nešto,sli je odustala-Uf,nema veze!Šta ćemo sad da radimo?!

-Strategija 4.4.2.!-rekao sam odmeravajući svakog posebno odatle.

I oni su mene odmeravali,ali ne kao ja,onako da procene situaciju,nego onako u onom stilu ,,Ova dva ludaka idu u ludnicu čim ih uhvatim''.A ja sam stvoren za neludnicu,ili kako većina kaže,nisam ja za ludnicu,a nisam ni za zatvor,zato moramo da bežimo odavde što pre.

-Šta ti je to?!-pitala je zbunjeno sve više stiskajući onaj tiganj rukama.

-Trči što brže možeš!-viknuo sam što sam jače mogao,uhvatio je za ruku i potrčao koliko me noge nose.

U stvari,to je bilo toliko neočekivano i brzo da smo nas fvoje već bili na pola hodnika kad su ovi skapirali šta se uopšte dešava i počeli da nas jure.

-Šta mi uopšte radimo?!-pitala je Bri nestrpljivo,ali je i dalje trčala ko muva bez glave.

-Bežimo.-hladno sam joj odgovarao pokušavajući da dođem do daha.

-A šta ćemo sa tatom?!-zabrinuto je upitala posle par pređenih metara.

-Ma boli nas uvo.-i dalje sam potpuno miran.

-Šta to pričaš?!-htela je da stane,ali sam je povukao i nastavila je-On je uradio ovo zbog tebe,kretenu jedan!Ti si obična kukavica!

-Da,Bridžit,ali mi je bolje da pobegnem kao najobičnija kukavica nego da idem u zatvor!-već na kraju sa živcima sam joj objašnjavao.

-Od kad si takav kreten!?-osećao sam da joj se oči pune suzama-Zar ti nisi moj hrabri stariji brat koji se ne plaši ničega i ima petlju za sve?!

-Da,ali...-malo sam se zbunio pa sam zastao i oteo joj onaj tiganj-Nastavi da trčiš,srediću ovo.

-Ali...-probala je da se usprotivi,ali sam je prekinuo.

-Samo nastavi da trčiš,u redu?!Idi kod Česke ili ne znam gde,samo trči!

Malo je oklevala,ali je posle samo klimnula glavom i nastavila da trči.Dobro,Deni,sad ili nikad!Budi heroj na par trenutaka i onda slobodno nastavi da budeš kukavica.Blago sam nakrivio onaj lonac koji je još bio na mojoj glavi,uspravio se,ispružio ruke sa onim tiganjem i počeo da trčim ko lud.Naravno,ništa nije moglo da prođe bez borbenog uzvika...

-Nindže zauvek!!!-vikao sam ko konj dok sam trčao i lupao tiganjem sve žive koji su mi se našli na putu.

Jeste,uspeo sam ja da uradim ono što sam i hteo,to jest da sklonim sve pandure i obezbeđenjake sa puta,ali sam uspeo i da izudaram sve ostale u okolini.Pomislio sam da se zaustavim kad sam razvalio jednog jadnog dedicu koji je hodao na.štakama,ali onda sam se setio da će ženi biti gore nego njemu ako nas uhvate,pa sam nastavio sa trčanjem.Konačno,stigao sam do mesta gde su nas likovi presreli i tamo su stajali samo dvojica iz obezbeđenja,koji su,na njihovu žalost,dobili jedan tiganjoudarac u glavu,i tu je bio tata.Kad su ova dvojica popadala,uhvatio sam ga za rukav i povukao niz potpuno drugu stranu hodinika.

-Ti bezobrazni,zlobni,lažljivi,dvolično,nezahvalni...-nabrajao je šta sma sve ć,ali sam ga prekinuo.

-Ipak sam došao da te spasim,zar ne?

Klimnuo je glavom i samo nastavio da trči,ali je njegov pogled govorio da će ko zna šta da bude posle.Ali,na veliku žalost,i dugački hodnik se prekinuo,i na kraju je bio jedan ogromni prozor.

-Šta ćemo sad?-pitao je malo bojažljivo.

-Šta šta ćemo?!-pitao sam blago iznervirano-Skačemo,normalno!

Trčimo,lomljenje stakla,ceo život ti prolazi pred očima,zemlja de približava neverovatnom brzinom iako dmo na šestom spratu i...Nindže zauvek!

.....................................................................
Konačno,gotov je i ovaj nastavak!Trebao je da bude mnogo pre gotov,ali su me moji naterali da idem na neku slavu i pstavila sam sve na.pola i...Kako god,evo,gotovo je sad,nadam sr da vam se sviđa!

SweetyEvil