Kad otvaram oči shvatam da gledam u neonsko svetlo na plafonu. I da me glava užasno boli.
Okrećem glavu desno : zid.
Levo : Vinsent. Ceri mi se poznatim prijateljskim osmehom.
Ispravljam se naglo.
Kako da ne.
Pokušavam da se ispravim, ali me u tome spreče kaiševi oko ručnih, a i nožnih zglobova kojima sam vezana za krevet.
-Lepo si spavala? -pita me Vinsent kad ga prostrelim pogledom besno.
Ne odgovaram, previše besna.
-Sanjala nešto? - nastavlja ovaj.
Ćutim nekoliko trenutaka.
-Ako misliš da ćeš se izvući sa ovim grdno se varaš.-kažem što mirnije mogu ali glas mi podrhtava od mešavine đavolskog besa i užasnog straha.
Sad on ćuti, ustaje opušteno i odlazi do ormarića na drugoj strani prostorije. Uzima neku metalnu tacnu sa njega i vraća se nazad do mene pa je spušta na stočić pored kreveta.Opet seda pored mene.
Više nisam sigurna da je to krevet doduše, sad mi se čini da je neka stolica, možda sto za operacije.
-Čekao sam da se probudiš, dugo ti je trebalo. -
Hoću da ga šopim.
-Hoću da ti dam izbor. -
Mrzim te.
Samo ćutim tvrdoglavo potpuno svesna da očekuje nešto da kažem, ni ne mrdam iako želim da povučem ove kaiševe i iščupam ih ili tako nešto.
-Oh pa dobro onda. Prva opcija je da lepo sarađuješ kao dobra devojčica što i jesi. Tada ću ti davati...hm...'slobodne dane', da tako kažemo. -nasmeje se tiho kao da je upravo ispričao neku urnebesno smešnu šalu ali je previše skroman da se nasmeje glasno.
Ma da.Kako da ne.
-Druga opcija je da te non stop držim uspavanu. Bez ikakvog predaha. Možeš li to da zamisliš? Snovi, snovi i samo snovi. Bez prestanka. -
Nesvesno i potpuno refleksno zadrhtim zamišljajuci to.
-Tada ćeš , vremenom , ipak odlučiti da sarađuješ. -
Odjebi!
-U redu, kako želiš. - uzima nešto sa tacne i shvatam da je to špric dok namešta iglu na njemu i skida zaštitni poklopac sa njega.
-Divim ti se, Jovana. Ali zaista. I veoma mi se sviđaš. Ozbiljno. Veoma je bilo zabavno u tvojoj caknutoj blizini prethodnih dana. Ljudi su takooo dosadni. Nemaštoviti. Ne ti, logika. Pravo osveženje. -mrmlja zamišljeno gledajući čas mene čas špric.
A onda se nasmeje.
Poznato lice, poznati osmeh. Nepoznata osoba.
-Malo mi je problem sad, razumeš zar ne? Ne zanima me previše šta će tebi da se desi , jer to i već znam. Ili onoj naivnoj Katarini zar ne? I nisam sto posto siguran šta smem a šta ne bi trebalo da čačkam ali...videćemo već, ne?-
Uzima neobeleženu epruvetu sa nekom mutnom tečnošću i uvlači je u špric.
-Isto tako nisam siguran koja je prava doza. Ali pretpostavljam da ćemo i to uskoro saznati. Izveštio sam se kod telekinize, na primer. Ali sa ovim, znaš i sama, nisam imao prilike da radim.-
Gleda me . Očekuje nešto da kažem.
Kad to ne uradim, slaže ramenima i nastavlja :
-Ovo će da pojača. ..Ne, izoštri. ..Nije ta reč. ..Hm, možda 'nadogradi' tvoju malu slatku sposobnost. Uz malu simulativnu pomoć sa moje strane, i sanja ćeš samo mene. Ili koga god ja želim. Videćemo koja doza će nam biti potrebna za to. Spremna? Imaš li nešto da dodaš? -
