Ulazeci u stan,pobeze mi ogromni zev sa usana
-Tako si slatka kad zevas-zadirkuje mi Aleksandar
-Premorena sam,danas je bio bas dugacak dan-
-Mozda smo odmah trebali da dodjemo kuci umesto sto smo izasli-sad vidim kako senka krivice prelazi njegovim licem
-Ljubavi moja,bilo je prelepo,uostalom izasla bih sa tobom pa makar umirala-nezno ga grlim
-Idem da se istusiram-dodajem
-Ja odo da zavrsim nesto u radnoj sobi-odgovara on vec se okrecuci
-Pozuri cekacu te u krevetu-dobacujem vragolasto za njim i cujem njegov prelepi smeh koji me ispraca do kupatila
Posle sat vremena polu lezeci polu sedeci sam u krevetu i pokusavam da gledam neki crimic na televizoru cekajuci Aleksandra,bolje reci pokusavajuci da gledam ali osecam kako mi oci padaju i trzam se cim osetim da pocinjem da kunjam...Skoro nikad ne zaspim ako se ne ugnjezdim u njegovom toplom zagrljaju....pokusavam da se koncentrisem na slike na ekranu ali glava mi opet pada...
Nesto me trze iz dremeza...Sta me je probudilo?Neki zvuk ali ne mogu da odredim sta
Oko mene je potpuna tama i ja osetim zvarce kako mi se dizu uz kicmu
Kakva sam ja plasljivica...
Nista se ne cuje,a ja pokusavam da pruzim ruku da upalim lampu i shvatam da ne mogu
Ma daj,kakav se sad ovo san?
Prilicno sam sigurna da sanjam.Evo ga!To je glas...cujem glas ali ne razumem sta govori
To nije Aleksanar!Previse je grub...I,kakav je to naglasak?
Sad se setim sta me probudilo,zvuk zatvaranja vrata,sta ako ne sanjam a neko nam je upao u stan?Opet pokusavam da se pomerim ali ne ide...sad razaznajem reci
-Kako se to desilo?-pita glas
Ocekujem odgovor ali ga ne cujem
Sa kim pricas?Gde je Aleksandar?Ovo mora biti san...
Glas je grub,reci samouverene,nadmene
Ne poznajem ovaj glas
-Nadji ga!-sad je glas ljut
-Kako mislis...znam da...pa kako onda?Mora da je onda...posao je...Ne verujem-
-Dobro,de,smiri se i...da li sam ja prvi obavesten?U redu...Naravno...Vidim da nisi u s stanju da...Iskuliraj a ja cu sam naci...To je naredjenje!-
Uf koji davez!Sad me bas zanima o cemu se radi i ko je vlasnik ovog nadmenog glasa
Cekam nastavak ali oko mene je tisina,posle oko minut cujem nastavak
-Kakve veze ima...?Kome da objasnjavam?Ne pada mi na pamet...Pa jednostavno...Nikad ni nisam....Prezivece...Slusaj!Sta?!Odlicna ideja...sto duze...uradi tako...I jos nesto,u pravu si ja nemam dusu-
Sad me taj glas uzasno nervira i samo hocu da se prubudim,kako neko moze da podnosi tog tikvana?Cekaj,opet je tisina,i to potpuna.Cekam u tami da se jos nesto desi ali tisina traje i traje i iskreno smara.Mora da je ovo san uzrokovan onim glupim filmom sto sam gledala pre spavanja,polako se opustam sad samo cekajuci da se probudim
-Ja se previse priblizio,pih...-
Toliko sam se uplasila da mi je srce stalo,onda par puta preskocilo a onda pocelo da tuce ko ludo
Umrla od straha u snu,vec vidim naslove...Ako me sad nije strefila srcka nikad nece
Cujem jos nepovezanog mrmljanja,kao da bestelesni glas brblja sebi u bradu
Haha,mrmlja sebi u bradu...Devojko tvoji snovi su sve ludji...a i dosadniji ako cemo iskreno
Imala sam i pre ludih snova al ovaj je stvarno glup.Izgleda da mojoj masti treba maste...
Tisina me ponovo obavija,i ja osetim da tonem u san
Divno,sad cu da sanjam san u snu...Jovana,stvarno si originalna...
*
-Ljubavi...-cujem Aleksandrov glas,toliko drugaciji od onog u mom ludom snu
-Bestelesni glas mrmlja sebi u bradu...san u snu-mrmljam sad ja jos uvek polu spavajuci
Osetim nezno ali uporno drmusanje i umorno otvaram oci
-Sta je?-pitam nabusito
-Katarina mi je poslala poruku,vidi...-
Uzimam telefon jos uvek zabunjena
"Pokusavam da dobijem Jovanu ali se ne javlja.Molim te,hitno je"
-Da li je Reb...?-pitam
-Ne znam,odmah sam te probudio...-vidim tracak zabrinutosti na njegovom licu,i umora,kad smo vec kod toga
Vadim svoj telefon iz svoje nevidljive torbe i vidim da mi je i dalje iskljucen zvuk,takodje vidim 11 propustenih poziva i 3 poruke.Drhtavim rukama pokusavam da ukucam Katarinin broj ali mi ne ide.Aleksandar mi nezno uzima telefon iz ruku i posle par trenutaka opet vraca.Stavljam telefon na uvo suzbijajuci sve veci strah da me obuzme...
Zvoni...
*
Katarina se javi posle prvog zvona
-Katarina?Da li je sve u redu?-pitam ali nema odgovora
-Da li si tu?Jel u pitanju Reb?Katarina,odgovori,molim te-
Katarina zajeca
-D...Da-zamuca
-Oh,BOze,sta mu se desilo?Da li je povredjen?-
Samo da nije mrtav...Molim te
Ket doboko uzdahnu u pokusaju da smiri glas
-Ne....samo...-tisina
-Katarina,sta je bilo?-ne nameravam da odustanem
-Oh,JOvana,ostavio me je!Otisao je!-ne mogavsi vise da se zaustavi ona briznu u plac
-Cekaj,polako!Meni je danas ostavio poruku da ide iz zemlje...Mora da je neka greska-
-Niiiijeeeee...Oooo....ostavio me jeeee!-
-Ajde smiri se,odmah dolazim....
Katarina smrcnu u odgovor i veza se prekide.
Ja skacem iz kreveta,oblaceci se usput odgovarajuci na Aleksandrova pitanja dok pokusavam da okrenem Vladin broj.
Nepostojeci broj....Nemoguce
Pokusavam opet...Nista
-Ljubavi,ako je toliko uznemirena ostani sa njom veceras-
-Hvala ljubavi,pun si razumevanja-nezno ga grlim i pomazim po licu a onda istrcavam u hladnu noc.
------------------
<3 Svima
