-Hej,sis!Bas sam planirao ujutru da te pozovem...Ne mozes da spavas?-cujem opusteni glas
-Cao,Reb!Znas me...Nego gde si ovih dana?sta radis?...samo sam htela da vidim da li si zaboravio rodjenu sestru....-
Pf...i samoj sebi zvucis lazno
-Malo vamo,malo tamo,znas me,dangubim...Sreca tvoja sto me nisi probudila-odgovara mi
Ispustim uzdah olaksanja
-Da nismo malo matori za pretnju golicanjem?-pokusavam da se nasalim
-Zasto me stvarno zoves,sis?-polu strogo upita Vlada,predobro me poznaje
Oklevam,da li da mu kazem istinu
-Cuj...Reb,samo...sanjala sam da si se polio vrelom kafom...Nista strasno...al sam se malo zabrinula-
Kafa?Ne znas ni da lazes kao covek
-Znao sam da nije u pitanju to sto ti nedostaje brat-poce duhovito a onda mu glas otvrdnu-Dobro znas da ne verujem u to sestro,one dve slucajnosti su bile samo to SLUCAJNOSTI...Hajde da vise ne raspravljamo na tu temu...-odjednom mu glas ponovo omeksa-sekice,molim te,ne brini toliko,zilav sam ja momak-
-DA...da,znam vec...Necu ti vise spominjati snove...Slusaj,idem ujutru na posao,odo malo da odspavam...ako ti nesto treba...Samo javi-
-...i bicu tu...-zavrsi on recenicu umesto mene,tako skoro uvek zavrsavamo razgovor
-Hej...Reb...?-pocinjem
-Reci babysis....-rece sa naklonoscu
Cuvaj se...Ne idi ni u kakve parkove...Nemoj da me i ti ostavis
-....pozdravi Katarinu-odgovoram napokon
Tisina...znam da sam provaljena,on je moj brat,poznaje me
-Naravno,pozdravi i ti Acketa...-i prekide vezu
Reb i ja smo uvek bili bliski,naravno od kad su nam roditelji poginuli,jos smo blizi
Kad smo kod tog "Reb",tako ga samo ja zovem...Od kad znam za sebe on je bio buntovnik...Stalno je isao protiv pravila i radio sve naopako od onog sta mu se kaze.Kad smo bili tinejdzeri malo pre udesa nasih roditelja,rekla sam mu da je pravi pobunjenik "Rebel" tako sam ga nazvala,vremenom sam skratila na "Reb" i tako je ostalo sve do sad...Mora da ga uzasno nervira taj nadimak...Hehe...Kao i sto mene nervira kad me zove "baby sister"...ako cemo iskreno ja ispadam kao starija sestra,cuvaju ci ga,a on se i dalje provodi kao tinejdzer.
Moj brat i ja nimalo ne licimo.Dok sam niska,on je visok...Moja tamna ravna kosa dok je njegova svetlija,talasasta i neukrotiva...Samo po jednoj stvari mozete da vidite da smo brat i sestra,imamo toliko slicne oci da bi pomislili da su preslikane sa njega na mene...
-Hej,ljubavi,sve je u redu,zar ne?-pita me Aleksandar
-DA...izgleda da jeste...-zamisljeno odgovaram
*
Radim u ambulanti sa malim stacionarem.Upravo sam na pauzi i cekam dorucak na 2 spratu gde su sobe za osoblje(na spratu iznad je stacionar).Razlmisljam o svom bratu,i dalje sam zabrinuta za njega,i mozgam kako da ga pitam sta hocu.Uzimam telefon da ga nazovem.
hej,batice,dali te mozda juri ludak sa velikim nozem?
Misli mi prekida zvuk lifta i ja guram telefon u dzep uniforme i nabacuje opusten osmeh na lice sekundu pre nego sto se vrata lifta otvore.Koliko god moja sefica i najbolja drugarica bila opustena u vezi posla jedno nije trpela u radno vreme -mobilne telefone.Martina(ona koju sam sanjala,secate se) izadje iz lifta i svojim dugim nogama krene prema meni...Tina je prava lepotica,toliko je visoka da ja kad se popnem u svoje najvise stikle jedva joj stignem do brade...ima prelepe krupne bademaste oci,tako da kad te umiljato pogleda neverovatno lici na maleno kuce...a tek njena kosa,plava talasasta,sjajna i dugacka,sada skupljena u zategnutu pundju...da se ne lazemo ja izgledam sasvim solidno,niska sam,skladna,moja smedja kosa jedva mi dopire do brade,a ni skoro skroz tamne oci nisu nesto posebno,ali kad vidim Tinu pitam se sta ona radi na ovakvom mestu kad moze biti manekenka...Moje misli opet prekida Tina
-Ko jos jede pomfrit za dorucak,i to jos sa majonezom?-na ove reci ja se zakikocem,kao i skoro svaki dan u poslednjih 6 meseci koliko se druzimo
Svaki put ista prica,dok ja punim usta majonezom i krompirom ona elegantno gricka neke integralne stapice ili kiflicu toliko malu da bi je ja pojela u zalogaju.
-Nije smesno,od ovoga se umire,znas....-ozbiljno me pogleda a onda se nasmesi tako lepim osmehom da meni dodje da zaplacem-koliko jos traje ova nasa nazovi pauza?-
-hmm...20 minuta-odgovaram gledajuci na srebrni sat koji mi je Alesandar poklonio za godisnjicu-ajmo da jedemo,gladna sam-
-Ti si uvek gladna-promrmlja Martina dodajuci mi veliko pakovanje pomfrita i kesicu majoneza
-Cula sam to-nabusito odgovaram a ona mi se detinjasto isplazi u odgovor
Nase jelo prekida jedno glasno PING!!!
Sranje,zaboravila sam da ugasim zvuk
Bojazljivo pogledam u Tinu,ona mirno skoro neprimetno klimnu glavom
-pauza je-rece-samo ne zaboravi da ugasis zvuk posle-
-necu-obecavam vadeci telefon iz dzepa strepeci da se nesto nije desilo Vladi za ovih 3 sata od kad se nismo culi
Prestani vise!To je bio obican kosmar
Vidno se opustim kad vidim da je poruka od Aleksandra i dok mi se osmeh razliva licem otvaram je
"ljubavi,zavrsavam u 5h...vidimo se oko pola 7 u n&n"
"Vazi se :*" odgovam brzo
Ah,Aleksandar...Visok,zgodan,prelep...Kose smedje,skoro plave.A samo zamislite njegove oci,prelepe zelene sa sivim tackicama oko zenica,nikad pre nisam videla tako lepe oci.Mogla bih danima da pricam o njemu.Mozete i sami da primetite,savrsen je.
Katarina nas je upoznala,pre 2 godine,kad sam ga ugledala dah mi je zastao...Da ne duzim previse posle mesec dana povremenog druzenja me je pozvao da izadjemo...Mene!Nisam mogla da verujem,mislila sam da bih bila neka povremena zaminacija,mislim takav savrsen covek sa ovako nesavrsenom devojkom,ma da...Mada sam i tad bila do usiju zaljubljena u njega,pomislila sam da uzivam u njegovom drustvu dok mogu bolje reci dok mu ne dosadim...I tako smo poceli da izlazimo,da se vidjamo...Pre 2 meseca predlozio mi je da zivimo zajedno,bila sam odusevljena...On je tako nezan,tako plemenit i dobar,uvek je tu za mene,dopunjuje me i cuva...On je sve sto ja nisam,ukljapamo se kao delovi slagalice,on je najbolja stvar koja mi se ikad desila i ne znam sta bih bez njega...
Zaljubljeni osmeh mi titra na usnama,zamisljeno zurim ispred sebe,u pozadini cujem Martinin glas ali,kao sto predpostavljate,ne registrujem ga...
-Zemlja zove Jovanu,juhuuu!-sad mi se Tina unosi u lice i prekida mi tok misli
-Vlada te je zvao!Halo,jel me cujes?-
KAd ime mog brata dopre do mog mozga ja skacem da noge,ocekujuci da ga unesu na nosilima kroz vrata.
-Reb!-uznemireno kazem
-Polako,zeno,zvao je ti si odlutala,pa sam se ja javila....-cujem opravdavanje u njenom glasu
-U redu je...sta je rekao?-pitam
Uf,ubices me braco moj
-Nesto o tome da ide van zemlje i da ce ti se javiti kad stigne...-
-Hvala,Tina....i izvini-dodajem pokajnicki
-U redu je...Malo si me uplasila kad si skocila...Ajde idi umi se izgledas izbezumljeno...a i sva si od majoneza musava-dodaje sa smeskom a onda se uozbilji-Ja odo da proverim infuziju Jovanovica u....-
-Trojci-zavrsavam-...odmah cu doci...-
-Oh,i JOvana...?-
-Mhmmm?-odgovaram zamisljeno
-Ugasi to cudo,probudices mrtve-
hej!Ja bas volim "Drive by"!
--------------------------^^^----------------------
OVI DELOVI SU I MENI DOSADNI...ALI POSLE OVOG POCINJE ZANIMLJIV DEO.
KOMENTARISITE DALI DA NASTAVLJAM ILI NE.
<3
