Aleksandar.Osecam njegov dodir na obrazu.Budi me,izvlaci me iz ovog kosmara.
-Ljubavi,sanjala sam najludji i najuzasniji san ikad-sapucem ne otvarajuci oci.
-Jovana,trgni se!-
Mrstim se.
to nije Aleksandrov glas
Otvaram oci i susrecem se sa parom sivih i hladnih umesto zelenih i toplih.
"Aleksandar ce te cuvati",porucio mi je Reb,ali Aleksandar vise nije tu.
Skacem sa troseda i odjurim nazad do lap topa.
-Gde mi je fles?Vrati ga,odmah!-
-Jovana,smiri se-govori glupavi detektiv
Oci mi se pune suzama.
-Vrati mi ga-
-Zao mi je.Ne bi trebalo to da vidis.-
Toliko sam ljuta da mu prilazim i udaram ga po grudima pesnicama.
-Vidis da si dovoljno uznemirena-kaze cak ni ne pokusavajuci da se skloni ili odbrani.Verovatno ni ne oseca da ga udaram
-Vrati!Moram da vidim-
-Ne!Vracicu ga kad ga pregledaju celog-
Hvata me za ruke i spusa ih pored mog tela.A onda me hvata za ramena,okrece i gura nazad ka trosedu.Ne opirem se,nemam volje.Sad samo gledam u jednu tacku.
-Dobro si?-pita kao da mu je nelagodno.
Kako da sam dobro?Idiot
Slezem ramenima.
-SLusaj,vraticu ti ga,obecavam-
Klimnem glavom.
-Mogu li da dobijem onaj papir?-
Trgnem se.Papir?Pa naravno.UStajem i vadim papir koji smo nasli u knjizi pa mu ga predajem,a onda sedam ponovo,odolevsi porivu da otrcim do svoje torbe i pocnem da ceprkam po njoj.
-Treba li ti nesto?Hoces da ti donesem vode ili...-
-Ne sazaljevaj me.DObro sam.-ustajem ponovo naglo tako da mi se zavrti u glavi-Dobro sam!-
-Ti si stvarno caknuta-kaze dizuci ruke kao da se predaje.
Otvara papiric i ja ga posmatram dok ga okrece i prevce u rukama.Krenem ka vratima nesigurno i ona se otvaraju ispred mene.
-Jovana?Da li si dobro?-
Pokusavam da se nasmejem,i uspeva mi,donekle.
-Dobro sam,Vojo,vidi-pokazujem na svoju glavu-I dalje je tu-
Nasmeje se,ima sladak osmeh i rupice mu se pojave na oba obraza,izgleda kao mali deckic.
-Dobro je.Jer sam hteo nesto da te pitam...-
-Moj telefon je na stolu,ako zelis umemorisi svoj broj.Ja idem da se umijem-
On se okrece i odlazi a ja krecem za njim ka kupatilu.
Reb,batice,sta da radim?
********
Stojim na sred ulice.Ispred mene stoji...stojim ja.
sta?
Druga ja gleda otvorenih usta ka zgradi ispred nas.Izgleda kao bolnica...Ne...skola?Nisam sigurna.Prilazi joj i staje ispred vrata.Ruka joj zadrhti dok je dize i lupa na vrata.Sa druge strane se cuje vika i nekoliko glasova.
