Dok cekamo da tehnicar donese sliku,osetim da me detektiv posmatra
-Nisam mislio da vas uvredim-
-Stagod-mrmljam
Osetim da ima jos nesto da kaze ali srecom stize ocekivana slika spakovana u kesu za dokaze.
-Molim vas da ne otvarate i ne vadite sliku iz kese-obavestava me simpaticni tehnicar mladalackog izgleda koji me sa zanimanjem posmatra
-Nema problema,gospodine...?-poklanjam mu iskreni osmeh
Osmeh mu ozari lica na moje iznenadjenje
-Voja...bez tog gospodin-odgovara
Zatim skrecem pogled na Adamsa i vidim da me namrgodjeno gleda.
U cemu je tvoj problem?
Polaku spustam pogled na sliku ocekujuci razocaranje.
Cekaj malo!Gde sam videla ovaj kljuc?
Oh,mili moj brate!On mi je dao taj kljuc upravo sad je u mojoj torbi!
-Izgleda poznato-Adams je ocigledno bolji u citanju lica od mene
-Da,ali ne znam odakle.-odgovaram a onda se napravim da razmisljam,i razmisljam ali o tome da li da mu kazem ili ne.
Odlucujem da precutim ali samo dok ne shvatim od cega je...A onda i to shvatam
Pa naravno,od fioke!
Hvata me uzbudjenje ali pravim,iskreno se nadam uverljvi,razocarani izraz lica
-Zao mi je,nemam nista-govorim razocarano...Dizem pogled i vidim da me sumnjicavo gleda,cekam trenutak a onda odvracam pogled
-Pa dobro,probali smo-cujem ga kako govori-da li mozete sami da se vratite kuci?-
-Hvala vam,mogu sama-vracam tehnicaru kesicu i okrecem se da krenem
-Molim vas da mi javite sta god da saznate-govorim detektivu
-I vi meni,takodje-dodaje mi njegovu vizitku a onda nestade
A ja odo da nadjem Ket.
*
Nasla sam je tamo gde sam je ostavila.
-Katarina,slusaj,da li mozes da mi das kljuc od stana,moram da proverim nesto u vezi...-ali ne stizem ni da zavrsim a kljuc mi je vec u rukama.
-Moram da se vratim na posao,ti slobodno ostani da spavas tamo-kaze mi
Da,naravno,posao ubija bol....A ja sam na godisnjem,divno.
Odvozim se sto brze do Rebovog,pardon Katarininog stana ni ne obracajuci paznju na saobracaj,ulecem unutra kao na krilima vetra i odlazim pravo do njegovog radnog stola,tek tad uzimam torbu i pocinjem da preturam po njoj
Gde si?
Sad izvrcem sadrzaj torbe na sto i preturam po hrpi svega i svacega,konacno ga nalazim ...Stavljam ga i sa olaksanjem uzdahnem kad vidim da pase,polako otvaram fioku kao da ce cudoviste da iskoci iz nje.
Kad tamo na samom vrhu vidim presavijeno parce papira sa iscrtanim slovima
Ja?Pa da J . A
"Bravo sis,znao sam da ces se setiti!Ovo je samo za tvoje oci,ostalo mozes da predas vlastima (necemo da ometamo istragu :D).Moram da pozurim...Cuvaj mi se sekice!Nikom vise ne pricaj za snove,na kocki je tvoj zivot...Jos nesto,99 % sam siguran ali treba mi jos dokaza...AD-DA"
