Pronašla sam te

12.NEPREBOLJENA OSJEĆANJA

Kylie's POV

Znate onaj osjećaj kada izgubite voljenu osobu i posle dužeg vremenskog perioda vi je napokon prebolite.Ali,onda kada je slučajno sretnete,ta osoba probudi u vama brdo "preboljenih" osjećanja.
E tako se sad osjećam...

Nisam mogla da vjerujem,ispred mene se nalazio moj tata koga nisam vidjela pet godina.

-"Naravno da ne možemo da razgovaramo."
-"Kylie,molim te."
-"Nee,odlazi."
Nisam mogla više izdržati i ne početi plakati.
Prišao je ispred mene i dao mi svoju maramicu koju je izvadio iz sakoa.
-"Ne,od tebe više ništa ne želim,pa čak ni jednu običnu maramicu,prokletu."
Skupila sam snage i otrčala kući,ostavivši ga da samo onako stoji.
Čula sam mu glas u pozadini kada je dovikivao moje ime:"Ali,Kylie!!!"

Odlučila sam da ništa ne spominjem mami,jer bi se samo još više zabrinula.

Ulazim polako u kuću i na vratima me je dočekala mama sa velikim osmijehom.
-"Zdrao Kylie!"
-"O zdravo mama!"
-"Hoćeš da jedeš?"
-"Ne!"
-"Ali.."
-"Rekla sam da nisam gladna!"

Odmah sam ošla u sobu.
Bacila sam se na krevet kada mi je zazvonio telefon.
Bila je to Taeyeon.
-"Reci,šta ti treba?",odgovorila sam.
-"Samo da znaš da ću doći za dva sata.Reci molim te teti,da se ne brine."
-"U redu."
-"I da Kylie,zaboravila sam..."
Spustila sam slušalicu.

Neka mi oprosti,ali nisam imala živaca da bilo koga podnesem posle onoga danas što te desilo.
Nisam mogla prestati razmišljati o tati,ali ni o Jiminu.

Najednom mi je ponovo zazvonio telefon.
Bio je to nepoznat broj.
-"Halo?!",javila sam se.
Veza se prekinula.
Pomislila sam da me neko zavitlava.
Ponovo je zazvonio.Javila sam se,  samo ćutala.
Najednom se oglasio muški glas.
-"Kylie,ovdje tvoj tata.Želim da razgovoram sa tobom."
Samo sam ćutala i trudila se da ne zaplačem.
Nastavio je:"Kylie,halo,da li si tu?"
I dalje sam ćutala.
-"Ako si me čula,predlažem da se sutra nadjemo kod gradske fontane u tri."
Samo sam spustila slušalicu.

Uuf...Nisam znala šta da radim.Odlučila sam da ne dolazim.
Ipak je tako najbolje za sve nas.

Baš kad sam se spremala da zaspim,probudio me je moj računar.
Ako je razumijete...
Bio je poziv za Skype.I pogodite ko je to bio?
Ni manje ni više nego Jimin,onaj šuntavi mali.Onaj koji me je do nepunih pola sata poljubio.
Javila sam se i sve mu sasula u facu:"Slušaj bolesni kretenu,kako te nije sram da me nazoveš posle onoga od maloprije."

Da budem iskrena ,ipak mi je bilo drago što mi se ipak sjetio.Znači da mu je veoma stalo do mene...

Oooh,Kylie,saberi see...

-"Slušaj slatkice,izvini zbog onoga od maloprije,ali bila si tako...",drsko se nasmijao...
Ali sam ga na svu sreću zauztavila:"U redu nemoj da nastaviš to što si pošao da kažeš...Da li postoji još nešto što želiš da mi kažeš?Ili si me samo tako bezpotrebno pozvao...?"
Samo se nasmijao.
-"Nego,Ky,kako ti ide potraga za parom za školsku igranku?"
-"Kao prvo ne zovi me Ky.
Kao drugo jesam već sam ga našla..."
-"U redu,gospodjice arogantna.Ko je taj "nesrećnik"?"
-"Saznaćeš na školskoj igranci..."
-"Je l' tako?"
-"Nego kako drugačije!"

Odjednom se namrštio i prekinuo vezu.

-"Uuf,jedna budala manje."pomislih.

Najendom,stigla mi je poruka na telefon.
-"Pa ko je opet sad?",prevrnula sam očima....

"Nadam se da se ne ljutiš,Ky😉..."

Pročitavši poruku jedva sam čekala sutra dan kada ću ga sretnuti na školskom dvorištu i udaviti pred svima.