ZAUVIJEK

Četvrto poglavlje

Mike P.O.V.

Vec je dva tjedna nikako nisam vidio. Fali mi. Tako jednostavno prekrasna cura u mojim ocima postala je dijamant. Prekrasan dijamant koji polako ulazi u srce i mene cini boljim covjekom. Ta mi se djevojka tako uvukla pod kozu u samo par dana. Nikada ne bih pomislio da ce se ovo meni dogoditi. Nikada.

Otisao sam u drugi grad za potragom djevojke koju otac trazi. Izlazim po klubovima, vidam razlicite djevojke, ali u glavi mi je i dalje samo Chiara. Zelim je vidjeti. Ne mogu vise ni dana bez nje.

Izlazi iz hotela, odjavljujem se, sjedam u svoj auto i krecem. Za par sati dolazim ispred oceve kancelarije. Odmah ga na ulazu ugledam.

"Jesi li ista napravio Mike? Dva jebena tjedna te nema. Nadam se da imas dobre vijesti ili.." Otac mi se ljutiti unosi u facu.

"Zao mi je. Nista. Sve su to same kurve. Ne znam sto ocekujes od mene. Da ti preko noci dovedem normalnu djevojku? Pogledaj malo oko sebe. Same kurve."

"Mike! Otisao si u drugi grad i bio tamo dva tjedan da bi mi dosao bez djevojke. Sram te bilo!" Zatim osjetim bolan samar na svom licu. Kreten me lupio.Primio sam ga za ruku toliko jako da je jauknuo.

"Oce dovoljno si mi boli nanio u zivotu, neces vise!" Zatim sam ga lupio, dovoljno jako da je zavrsio na podu. "Imam jos dva tjedan, dovest cu ti tu djevojku, ali poslije toga vise neces cuti za mene. Jel ti to jasno? Ti za mene vise nisi otac. Ti si monstrum. Unistavas ljude oko sebe, nanosis im bol a ni sam ne znas razlog."

Okrenuo sam se i otisao. Dosao sam kuci. Isao sam se istusirati, uzeo crne traperice, bijelu usku majcu i koznu jaknu. Izasao van iz garaze i izvezao motor. Voznja je za mene jedini nacin da bijest, tugu i bol izbacim iz sebe, a u ovom trenutku mi je to stvarno bilo potrebno. Otisao sam na drugi kraj grada, parkirao motor i krenuo u svoj najdrazi park. Kada sam bi dijete, odlazi bih u taj par kada bih se roditelji doma svadali. Nisam to magao slusati. Otac je tukao mamu, a ja sam u svemu tome bio bespomocan. Jedino sto sam mogao uciniti je maknuti se da to sve ne gledam i ne slusam.

Odjednom ugledam neku djevojku kako uzima dekicu sa poda i odlazi. Miris njezine kose prosao mi je kroz nosnice. Odmah sam shvatio, to je Chiara. Dolazim do nje te joj rukama prekrivam oci. Osjetim kako je zadrhtala.

Chiara P.O.V.

"Vilo..." Zacujem glas iza sebe. Mike? To je Mike?

Okrecem se i zagrlim ga toliko jako da su me ruke zabolile. Tako mi je falio. Boze, kako mi je samo falio! Nakon nekoliko sekundi odmicem se od njega i ugledam njegovu zacudenu facu. Kako si glupa Chirara, ko zna sto si sada decko misli.

"Oh... Oprosti. Zanesla sam se." Sramezljivo spustam glavu prema podu.

Zatim nekoliko minuta sutnje.

"Vilo... Tako mi je pasao tvoj zagrljaj." Odjednom zacujem njegov glas.

"Za-ar stvarno?" Pocela sam mucati.

"Da." Kratno i jasno odogovara.

"Zasto te nije bilo dva tjedna?

"Imao sam posla. Tebe se to ne tice!" Nekako sam bila uvrijedena jer mi je reko da me se to ne tice, ali u pravu je. Mene ne zanima sto on radi is kim je. Zaista me se ne tice.

"Oprosti. Da, ne tice me se."

"Sto si ti radila?"

"Oprosti, tebe se to ne tice." Nisam mu trebala tako odgovoriti ali jednostavno je izletilo iz mojih usta.

"Vilo... Ne zelim da se petljas tamo gdje ne trebas. U redu?"

"U redu. Oprosti"

"Nemam za sta ali, ne zelim da spominjes moj posao. Ni sam ne volim to sto radim i ne zelim druge petljati u to."

"Valjda razumijem." Pocela sam drhvatit jer je vec pala noc i nije bilo toplo.

"Drhtis vilo. Da te otpratim do kuce?"

"Ne trebas. Preko puta mi je kuca."

"Bas zato." Uhvatio je dekicu i stvari koje sam ja drzala u rukama i krenuo. "Zar ja idem u tvoju kucu?" Okrenuo se i mahnuo glavom da krenem.

Nasmijala sam se. "Evo idem."

Kako je samo bio zgodan. Imao je crne traperice, bijelu majcu i koznu jaknu. I kroz jaknu su mu se nadzirali misici. Ne mogu vjerovat da me ovakav lik prati kuci. Stvarno ne mogu.

Cijelim putem smo sutili. Mislim, imali smo par metara do mog ulaza.

"Tu smo."

"Idemo u tvoju sobu."

"Ne."

"Zasto ne? Strah te?"

"Ne."

"Vilo. U redu. Necu te siliti na nista." Dao mi je stvari i krenuo.

"Cekaj..." Zaustavila sam ga. Okrenuo se prema meni. "Vidjet cemo se jos?"

"Mozda." Zatim je izasao iz dvorista i vise ga nisam vidjela.

Usla sam u svoju sobu. Bacila se na krevet i razmisljala o njemu. Kako je samo bio zgodan u onoj koznoj jakni. Tako ga prokleto zelim! Zelim da bude moj! Ustala sam se, upalila nocnu lampu, skinula sve sa sebe i krenula u kupaonicu. Odjednom nekakvo kucanje na prozoru balkona. Uzela sam rucnik i omotala se oko njega. Razgrnula zavijesu i ugledala Mike. Koji vrag je sada opet tu? Kako se uopce popeo, ja sam na prvom katu. Otvorila sam vrata balkona i pustila ga u sobu.

"Kako se se popeo uopce ovdje? Sta da su te moji roditelji vidjeli? Jesi normalan?" Pocela sam vikati na njega. Zatim mi je stavio prst na usta.

"Pssst. Tise vilo. Cuti ce te tvoji." Nije me gledao u oci. Promataro je moje tijelo. O Boze. Pa ja sam doslovno gola. Imala sam samo omotan rucnik oko sebe.

"Prestani buljiti." Rekla sam ljutito.

Okrenuo je pogled od mene.

"Obuci se." Rekao je.

"Idem se istusirati. Ti zakljucaj vrata od sobe i budi tiho." Rekla sam mu.

Okrenula sam se i vidjela robu,koju sam prije par minuta skinula sa sebe,na podu. Sramezljivo sam je pokupila i otisla u kupaonicu. Nije me bilo skoro pola sata. Htjela sam posebno mirisati. Kada sam izasla iz kupaonice ostala sam u soku... Docekao me...

Ljudeki... Krenulo me je, ovaj nastavak je dosta duzi od proslih. Nadam se da ce vam se svidjeti. Jos jednom hvala svima koji citaju.