ZAUVIJEK

Sedmo poglavlje

Mike P.O.V.

Opet sugavo jutro. Mrzio sam ustajati iz krevet i ici na posao. Ali, sto se mora nije tesko. Po obicaju sam obavio jutarnju higijenu, ovoga puta obukao traperice,plavu majicu i koznu jaknu. Motor ceka. Sjedam i vozim se do kockarnice. Ulazim, po obicaju sve je prazno, narucujem pivo. Odjednom osjetim necije ruke na ocima.

"Pogodni tko je?" Zatim se zlobno nasmije.

Tko je? Ovo mi je poznat glas. Monica!? Monica!

"Monica, naravno." Odgovaram nakon par sekundi.

"Vec sam mislila da me ne mozes prepoznati." Odgovara mi sa smijeskom.

"Osjetio sam tvoj parfem cim sam usao u kockarnicu." Lagao sam. Iako je imala stvarno dobar parfem. Ali nista se ne moze mjeriti sa Chiarinim mirisom.

"Oh. Znaci svida ti se?" Opet se zlobno nasmijesi.

"Da." Kratno i jasno. Ali opet sam lagao.

Poljubila me u obraz i dodala. "Znaci vidimo se veceras?"

Nisam zelio biti s njom veceras, ali morao sam.

"Naravno. Dogovor je dogovor!" Napokon sam se i ja lazno nasmijesio. "Cekam te tu u 20:00."

"Super." Jos jednom me poljubila u obraz, sada malo blize usnama. "Cekam te."

Zatim se udaljila. Promatrao sam kako odlazi. Zaista je bila zgodna. Svatko bi je pozelio. Zaista svatko. Imala je dugo plavu kosu, koja joj je sada bila u velikoj pundi. Na sebi je nosila leprsavu haljinicu i stikle. Zanima me kakva ce veceras doci. Otpio sam zadnji gutljaj piva i izasao. Nije mi bilo do hodanja po gradu i birtijama, pa sam otisao kuci. Kada sam se napokon izvalio u krevet, odlucio sam Chiari poslati poruku.

Chiara P.O.V.

Budi me zvuk mobitela. K vragu tko je sada!?

"Vilo, dobro jutro." Odmah mi se stvorio osmijeh na licu i sva ljutnja je nestala. Odlucila sam da me ne odgovaram odmah. Otisla sam u kupaonicu i obavila jutarnju higijenu. Sa cetkicom u ustima uz puno pjene od kaladonta, odlucila sam mu ogovoriti.

"Mislim da imas dobar razlog zasto si me prekinuo u pranju zubi. Btw dobro jutro Mike!" Nasmijala sam se sama sebi.

"Oprosti. Istina, nemam." Nisam se nadala ovoj poruci. Ljutito sam zakljucala mobitel i bacila ga na krevet. Necu mu odgovarati do daljnjeg. Koji kreten. Mogu ja bez njega.

Naravno da ne mozes.- rekao mi je unutarnji glas.

Suti! Mogu i hocu!

Pazi sta sam ti rekao.-ug

Kao po obicaju, obukla sam crne hlace i neku leprsavu majicu na britele. Sisla dolje i ugledala roditelje kako po prvi put zajedno doruckuju. Nesto se cudno ovdje dogadalo.

"Jutro." Rekla sam nezainteresirano.

"Jutro duso." Rekli su mi roditelji u isto vrijeme.

"Kako si spavala?" Upitao me otac.

"Super. A vi?" Upitala sam ih oboje.

"Carobno. Znas da smo preumorni i da je jedino sta nam pomaze spavanje." Rekla je majka, pogledavsi u oca koji je klimnuo u znak potvrde.

"Razumijem."

Poslije dorucka, pomogla sam mami oprati sude, zatim sam otisla u svoju sobu. Uzela svoju najdrazu knjigu, koju sam procitala vec par puta, smjestila se na krevet i citala. Jedino me ta knjiga mogla smiriti, da ne spomenem da sam najbolju prijateljicu nedavno izgubila. Sjecate se pocetka? Onda kada sam se svadala sa jednom djevojkom? Bila je to moja najbolja prijateljica, Nicol. Bile smo nerazdvoje, dok se njezin decko meni nije poceo upucavati. Na kraju je ispalo da sam ja bila ta koja je njih htjela razdvojiti. Jebiga. Kada bolje razmislim, nisam ja nista izgubila. Ona je izgubila puno vise.

Mike P.O.V.

Chiara mi nije odgovarala na poruku, siguran sam da je ljuta na mene. Uskoro će 20:00, moram se spremiti. Po obicaju se nisam puno spremao, obukao sam najjednostavniju majicu i obicne crne hlace. Motorom sam se dovezao do mjesta koje mi je zapisala na dlan. Stajala je na ulazu u prekrasnoj sivoj, sljokicastoj uskoj haljini do koljena. Wow, ovo nisam ocekivao. Bila je tako zgodna. Puno zgodnija nego inace. Prisao sam joj. Stavio sam svoje ruke na njezine kukove.

"Ljepotice. Veceras si prekrasna." Rekao sam joj.

"Hvala Mike. I ti si poprilicno zgodan." Odgovara odmjeravajuci me.

"Nego, sto cemo?" Upitao sam je.

"To je tvoj zadatak, zgodni." Nasmijala se.

"Vecera?"

"Kamo god ti zelis."

Odveo sam je u jedan od najbolji restorana. Nije bilo lose ali cijelo vrijeme mi je u glavi bila tiChiara.

"Nadam se da ti je bilo lijepo." Rekao sam Nicol.

"Prekrasno. Hvala ti." Poljubila me u obraz, opet bliže usnama.

"Zelis li to ponoviti?" Nisam je to zelio pitati.

"Naravno."

"Sutra ujutro dolazim po tebe. Moze?"

"Tako brzo? Pomislit cu da ti se svidam."

"I svidas." Privukao sam je sebi i poljubio.

...

"Ovo je bio najbolji poljubac u mom zivotu." Rekla je sa smijeskom.

Meni nije.-Pomislio sam.

"I meni. Vidimo se sutra?"

"Vidimo se."

"Cekam te u 11:00." Jos jednom sam prislonio svoje usne na njezine i otisao.

Otisao sam kuci i odlucio nazvati oca da mu kazem za djevojku.

"Halo, oce."

"Govori brze. Nemam vremena." Odbrusio mi je.

"Imam djevojku. Sutra u 11:00 cu ti je dovest. Moze?"

"Dobro." Zatim je prekinuo. Bas me zanima sto je vaznije od sina. Zapravo od djevojke koju mu sin treba dovesti. Kreten.

___________________________________

Znam da su početci malo dosadni. Nikako ne mogu ubrzati radnju da bude napeta, dok se ne upoznate malo sa knjigom. Vjerujete, bit ce puno zanimljivije. Hvala svima koji citaju!