Početak

396 12 3
                                    

,, Mislim da to stvarno nije neophodno '' rekla sam svom ocu koji mi je ugurao suzavac u ruku.,, Idem u jedan od najsigurnijih delova Amerike, nema potrebe za tim''.
,, Naravno da ima, ne moraš da ga koristiš ali znaću da si bar malo sigurnija ovako''po načinu na koji je to rekao znala sam da neće odustati.
,, Dobro, dobro''
,, I javljaj se svaki dan''rekla je majka sa suzama u očima.
,, Naravno''pozdravili smo se i krenula sam ka avionu, sela sam na svoje sedište i pogledala sam na sat, petnaest minuta do poletanja a njega još uvek nema. Ne mogu da verujem da kasni.
Deset minuta po poletanja a njega nema, zadaviću ga ako ne stigne, ali, na njegovu sreću, stigao je.
,, Marko, zašto uvek kasniš?''pitala sam iznervirano
,, Jaooo, nemoj i tii,''
Smestio se i polako smo krenuli. Ne mogu da verujem da ću za jedanaest sati biti u Americi.
Ahhhhh, da malo bolje objasnim:
Marko je moj najbolji drug još od obdaništa, ima crnu kosu i braon oči i viši je od mene za glavu, uvek kasni, njegova soba nikada nije uredna,i ima dvadeset godina.Nosi crnu kožnu jaknu , belu majicu i farmerke.
Moje ime je Sara, imam sedamnaest godina, braon kosu i braon oči, volim knjige i duge šetnje.
Razlog ovog putovanja je stipendija za jednu od prestižnih Američkih škola, naporno sam radila za nju i moj trud se napokon isplatio, direktor mi je dozvolio da povedem još jednu osobu sa sobom, i to je Marko.

Dark SideWhere stories live. Discover now