Dark Side

Chapter 12

                                                                              NICHOLAS

Tacno na vreme.Mike i Marko su uleteli motorima u fabriku,moram da priznam da nam je bila potrebna pomoc.Oni su sredili preostale napadace i dosli da pomognu Sari i meni.

,,Da li ste dobro?''pitao je Mike

,,Da.Kako su ostali,sta je sa Blade?''pitao sam primetivsi da nije sa Markom

,,Ostavio sam je kuci,mislio sam da je bolja ideja to,nego da sam je doveo ovde.''Pritrcao je Sari i zagrlio je.Nesto su tiho pricali,a ona je samo klimnula glavom.

,,Hajde da krenemo.''Predlozio je Mike.

Sara je sela sa Markom na motor,a Mike i ja svako na svoj.Stavili smo kacige i krenuli ka kuci.

Kada smo stigli Blade nas je cekala na pragu.Iza nje se pojavio Stefan,nosio je crnu majicu i farmerke.Silazili smo sa motora i Blade je potrcala prema nama,zagrlila je Mike-a,pogledao sam u pravcu Stefana,bio je namrsten,kao da je hteo da naglasi da smo u opasnosti.

,,Hej,u redu je,dobro smo svi.,,rekao sam Blade,koja me je grlila.

,,Nemojte vise nikada da napravite takvu glupost,umrla sam od brige,kada sam videla da ti i Sara skrecete nije mi bilo dobro.''rekla je pustajuci me.

,,Vidis da brines za dzabe,dobro smo,savladali smo ih.''pokusao sam da je ohrabrim

Pogledao sam u Saru,ocekivao sam zabrinut ili upasen izraz lica,ali ona je bila samo zbunjena.A kako i ne bi bila,pa rekao sam joj da smo je uhodili.Moracemo da popricamo kasnije,ali sada imamo ozbiljnijih stvari kojima treba da se bavimo.

                                                                                 SARA

Usli smo u kucu,Blade je rekla da su im roditelji na putu kuci,Stefan im je rekao sta se dogodilo pa su pozurili kuci.Cim smo usli u kucu Mike,Stefan i Nicholas su krenuli ka Mike-ovoj sobi,koja je bila u prizemlju.Blade mi je prisla sa jabukom.

,,Jedi i odmori se,znam da je sve ovo bilo stresno za tebe.''

,,Gde oni idu?Ko su ljudi koji su nas napali i sta oni zele?Zasto mi je Nicholas rekao da ste me pratili,sta to znaci?''Obasula sam je pitanjima.Ne znam sta su ocekivali,da mogu samo tako da me ignorisu, ne davajuci mi nikakvo objasnjenje za situaciju u kojoj smo se nasli.

,,Sve cu ti objasniti kasnije,sada moras da odmaras''rekla je prateci me do moje sobe.

,,Blade,sta se desava?Bar mi to reci.''

,,Ne mogu,znas da bih,ali ne mogu.Uskoro ce ti sve biti jasnije.''rekla je zatvarajucu vrata za sobom,ostavljajuci me u moja cetiri zida.U sobi je sve onako kako sam ga i ostavila jutros.Iako se jutro cinilo kao da je bilo decenijama udaljeno.Danas je trebao da mi bude prvi dan skole,a ja sam jedva izbegla smrt.Nije li to divan pocetak?

Kada sam se probudila na casovniku pored kreveta je pisalo osam sati.Nisam ni shvatila da sam toliko spavala.Uspravila sam se u krevetu i uzela telefon da se javim roditeljima.Tada su secanja pocela da naviru.Sve sto se desilo te veceri,samo usporeno.Dok se prisecala svega toga u meni je rastao bes,zasto ona ne zna sta se desilo?Ustala sam sa kreveta i odmarsirala do sobe preko puta.Pokucala sam tri puta,nije bilo odgovora.Nije me briga ako spavas,Nicholase,ja ulazim.Naglo sam pritisnula kvaku i otvorila vrta.Na sredini sobe se nalazio krevet,bio je prazan.

,,Trazis nesto?''zacula sam njegov glas iza sebe.

,,Ustvari,da.''rekla sam ,,Odgovore.''

,,Pretpostavljam da je vreme za razgovor.''rekao je ozbiljnim tonom.,,Udobno se smesti,ovo bi moglo da potraje.''