Pozivnica prvi dio ✔

Dvadesetdeveto poglavlje.

Valentina mi je sumnjiva. Iako je rekla da nitko nije bio na vratima maloprije, nekako dugo se zadržala.

Gledala sam je onim pogledom, naravno da je popustila pod pritiskom.

'Okej, prestani me gledati tako.. Liam je bio'

Na spomen njegova imena srce mi je poskočilo toliko da sam u grlu osjetila luđačke otkucaje.

'Gdje je sad?'

Kao nezainteresirano sam pitala.

'Potjerala sam ga. I dala mu povoda za razmišljanje, nadam se da će dobro odlučiti što će.

Naslonila se na fotelju i prekrižila ruke.

Kimnula sam glavom.

Bilo mi je žao što ja nisam otvorila.

Željela sam ga vidjeti. Nedostaje mi onaj njegov hrapavi, grubi, ali ujedno i nježan i blagi glas.. oči smeđe koje su me gledale nekada sa požudom, a nekada sa čistom ljubavlju.

Ustala sam sa trosjedna i lijeno se odvukla do sobe.

Cijeli dan sam u pidžami.
Da, kad su ljubavni problemi u pitanju pretvaram se u dijete.

Bacila sam se na krevet i vrisnula u jastuk.

Čula sam korake po sobi..
Valentina.

'Val, dobro sam, stvarno.'

Rekla sam ne dižući glavu s jastuka.

'Nije Valentina'

Ustala sam brzinom svjetlosti.. vjerojatno sam se ponadala da je Liam.. ali uz onakvo osiguranje kakvo je Valentina nema šanse da prođe.

'Što se događa?'

Filip je stajao pored kreveta i čudno me gledao.

'Mah'

Bezvoljno sam rekla i ponovno se teatralno bacila na krevet.

'Nika'

Osjetila sam kako je sjeo pored mene.

'Filipe'

Ustala sam i objesila facu.

'Što je? Tužna si.. nikada nisi bila ovakva.'

Zabrinuto mi je potapšao ruku.

'Ljubavni problemi'

Rekla sam i pogledala ga.

'Nika.. da ti dovedem raspoloženje u red?'

Podigao je obrve onako budalasto.

'Filipe'

Opomenula sam ga.

'Ne mislim na ništa onakvo.. samo te želim izvesti van'

Nevino je slegnuo ramenima.

'Ali ako ne želiš, u redu'

Dodao je izlazeći iz sobe.

Možda bi mi dobrodošlo malo gužve.. možda ne budem mislila toliko na njega.

'Čekaj'

Zaustavio se i na peti okrenuo.

'Znao sam. Hajde, spremi se čekam te'

Izašao je iz sobe.

(...)

Odveo nas je u palačinka bar.

'Baš ovo mi je trebalo'

Rekla sam dok sam proždirala palačinku sa Linoladom i Oreo keksima.

'Vidim'

Dodao je susprežući osmijeh.

Izbeljila sam mu se.

'Imaš malo ovdje..'

Pokazao je rukom na usnicu.

Pokušala sam maknuti, ali nisam uspjela.

'Ja ću'

Palcem mi je obrisao mrlju zatim ju polizao.

'Haha, čudan si'

Podignuo je obrvu.

'Tek sada si shvatila?'

Nasmijala sam se glasno.

Pojeli smo i vratili se kući.

'Hvala ti'

Rekla sam mu dok smo ušli u stan.

'Nema na čemu, već sam ti rekao da bi učinio sve za tebe'

Nasmiješila sam mu se i poljubila u obraz.

Zagrlio me i uzvratio poljupcem u čelo.

Vratila sam se u sobu i zamislila se.

Filip je jako dobar prema meni.. vjerojatno je shvatio da Liam i ja nismo baš najbolje pa koristi priliku..
Kako god, meni je drago što imam prijatelja koji pazi na mene.

Pokupila sam mobitel iz kuta sobe u koji sam ga neki dan bacila.

Nekoliko propuštenih poziva od Liama je stajalo i jedna poruka.

Pobrisala sam sve.. čak ni poruku nisam pročitala.

Vratila sam ga na stolić i otišla u dnevnu družiti se sa Val i Filipom, društvo mi zaista prija.

Pomaže mi da ne mislim toliko o otkazu i Liamu.

Tadaaaaaaam
Nastavak je tu ;)

Uživajtee ;***
Evo jedna pjesma koja je u skladu sa Nikinim trenutnim stanjem i koja meni osobno pomaže kad sam tužna..

Ly ♡♡♡♡♡