Pozivnica prvi dio ✔

Osamnaesto poglavlje.

Stojim pred Liamovom vilom već pola sata i nećkam se..
Ako uđem, dogodit će se ono što u ovom trenutku toliko želim, ali i ne želim..

Upalila sam auto, bacila još jedan pogled na građevinu i odvezla se natrag u stan.

Ispravno sam postupila. Trenutno sam previše zbunjena i trebam odmor od njega i Filipa.

Odmor da razmislim o svemu.

Ušla sam u stan uz sveprisutni zvuk udarnja štikli o pod. Volim to, onda se osjećam važno, ženstveno.

'Nika.. zabrinuo sam se za tebe'

Na hodniku me presreo Filip.

Nasmiješila sam se lažno.

'Sve je u redu.'

I to sam slagala.

'Gdje si bila?'

Odmjerio me od glave do pete.

'Jako lijepo izgledaš'

Dodao je.

'Hvala'

Potapšala sam ga po ramenu.

'Filipe..'

Podigao je pogled na moje oči.

'Mislim da ne trebaš više glumiti da si moj dečko.'

Smrknuo se.

'Što je bilo? Priznala si mu sve?'

Pitao je dok je išao za mnom u sobu.

Odmahnula sam glavom.

'Ne.. samo, ne mogu to više tražiti od tebe'

Uhvatio me za ruku i okrenuo prema sebi.

'Je li to zbog Katarine? Ako je moraš znati da je ona mo..'

'Ne trebaš mi se opravdavati, lijep si dečko, slobodan.. naravno da ćeš pronaći neku curu..'

Prekinula sam ga i spustila glavu koju je on odmah potom podigao..

'Nika'

'Hm?'

Promrmljala sam.

Gledao me svojim krupnim očima.. jeo me njima..

'Smeta li ti Katarina?'

Otpuhnula sam..

'Ne znam Filipe, zbunjena sam jako.. trebam malo razmisliti o svim događajima i vidjeti što ću..'

Stavio mi je odbjegli pramen iza uha.

'Nemoj se živcirati niti patiti bezveze. Ja ću uvijek biti tu za tebe.'

Nasmiješio se i približio mojim usnama.

Gledala sam ga oči bez treptaja..

Odmaknula sam se na brzinu čuvši kako se vrata sobe otvaraju..

'Filipe?'

Pospano ga je dozvala Katarina.

Spava u njegovoj sobi?

Pogledala sam ga, a on je već gledao mene..

'Nika, nije onako..'

Nasmijala sam se znalački..

'Rekla sam ti već što mislim o tome'

Otvorio je usta da kaže još nešto
ali mu nisam dopustila te sam otišla u svoju sobu.

Legla sam na leđa gledajući u strop..

Haljinu sam svu izgužvala, ali kao da je i bitno.. i moji osjećaji su izgužvani.

Filip i Liam su totalne suprotnosti.. jedan je drag, osjećajan, nježan.. dok je drugi grub, dominantan, želi da je sve kako on kaže.

Pojedinačno gledajući obojica su savršena i nekako mi je nestvarno da su obojica zapeli baš za mene.. pogotovo mi je to čudno za Filipa jer očito ima sa Katatinom nešto.. ali i Liam me pomalo čudi, takav gospodin da se zanima za mene? Neshvatljivo i nevjerojatno..

Uzela sam mobitel u ruke..

Stajala je jedna poruka..

Filip?

'Nika, stvarno nije onako kako se čini, sutra ću ti sve objasniti.'

Odgovorila sam mu..

'Ja nemam ništa sa tobom. Budi sa kime želiš, ne moraš se meni pravdati. Razgovarali smo već o tome! Od sutra si mi 'bivši lažni dečko'.

Spustila sam ga na ormarić pored kreveta i presvukla se u trenirku..

Bilo je deset navečer, a ja sam dobila snažan poriv za trčanjem..

Obula sam tenisice i išuljala se iz stana.

Nitko me nije čuo tako da sam bezbrižno trčala gradskim ulicama, bojala sam se parka po noći pa onuda nisam niti razmišljala ići.

Slušalice su puštale moju omiljenu glazbu.. otputovala sam u svijet iz pjesama, kao da nisam bila Nika Kovač već neka potpuno treća osoba.

Zaboravila sam na probleme koji me čekaju kada skinem slušalice i kada taj prekrasan svijet nestane..

Pred stanom me čekao Liam.. oslonjen na auto, sa rukama prekriženim na prsima, a ustima stisnutim u tanku crtu..

'Nika, trčiš u ovo doba.. svakakvih luđaka ima u gradu!'

Opomenuo me.

Nijedan luđak nije luđi od tebe!

Preokrenula sam očima.

'Laku noć gosp Bennet'

Rekla sam i pokušala zatvoriti vrata zgrade.

Nogu je stavio tako da me spriječi u tom naumu.

'Razgovarajmo sada i odmah!'

Povukao je vrata i izvukao me van.

Bože pomozi!