Došla je i ta noć kada moramo ići u lov. Svi vampiri i vukodlaci idu u lov na ljude,ali mi se trudimo da ih ne ubijamo,oni su samo nedužna bića kratkog životnog veka.Sećam se kada sam prvi put ubila čoveka kao vukodlak. Bilo je grozno,čuješ jecaje,i zadnje njihove izdisaje,krv je svuda po tebi,bodeš ih kandžama do smrti...Moj brat je drugačiji on je glavni u našem delu u kojem živimo. Niko ne sme da mu se suprostavi,jer ako poludi može da ubije sve što mu je tog trenutka u blizini. U moju sobu upada moja majka,osetila sam u vazduhu da je muči neki problem.
"Ustani,idemo za 5 minuta u šumu." sa vrata je rekla uz kiseli osmeh.
"Doobro,je l planirate da se vratimo do 3?"
Spustila sam pogled da bih zavezala patike. Možda mi ni neće trebati ako odavde pođem kao vukodlak,ali za svaki slučaj."Ne znam."
Uhvatila me za ruku,i bukvalno vukla niz stepenice.
Kada smo sišle dole iste izraze su imali i otac i brat. Nešto nam se spremalo,nisam znala šta,ili ko."Seko,je l si spremna sve da ih pobijemo?"
Potapšao me je Ben po ramenu."Koga da ubijemo? Pa ovo je običan lov."
Pogledala sam ga začuđeno,stvarno nisam imala pojma o čemu priča."Ma da,da mislio sam na životinje."
Trepno je dva puta,a to je znak da laže. Još jedan korak bliže da ne idemo u običan noćni lov kao svakog meseca.Svi zajedno smo izašli napolje. Uputili smo se ka gustoj šumi koja je bila oko 2km udaljena od naše kuće. Kako smo se približavali sve više sam osećala dim odnekud. Pogledala sam u nebo koje je bilo vedro,sa ne tako puno zvezdica,mesec nije bio pun što je dobro za nas. Kada je mesec pun mladi vukodlaci počnu da divljaju i gube kontrolu nad sobom,to dovodi nas a i njih u veliku opasnost,kao što je smrt.
"Da li osećate neki dim?"
Morala sam da zastanem na trenurak da budem sigurna.
Svi su u isto vreme odmahnuli glavom za 'Ne'."Alo,imam još jedno pitanje,čemu ti zabrinuti izrazi lica?"
Gledala sam ih zbunjeno. Znam da ce hteti da poriču i da nisu,ali znam ih mnogo dobro to im neće uspeti."Nismo?"
Odgovorio mi je tata,ali mi je više zvučalo kao pitanje po njegovom hrapavom glasu."Ne lazite,recite mi šta se dešava ili idem odavde!"
Bila sam spremna da se okrenem i odem kući. Pustila sam korak,a onda sam začula mamin glas,i osetila njen zagrljaj."Slušaj,večeras se porađa jedna vampirica,ona živi u okolini šume,njihov klan je veoma opasan,moramo biti oprezni večeras."
Opet joj se čuo strah u glasu.Mene stvarno nije bilo briga za tu ženu i taj klan,bilo me je strah za porodicu da im se ne desi nešto.
Nakon ulaska u šumu.
Svi zajedno smo stali u krug i dobro razmotrili šumu u kojoj lovimo godinama. Prvo što mi je upadalo u oči su bile velike polomljene grane koje su visile sa drveta. Ličilo je kao da stabla imaju ruke i delovalo je malo strašno za mlade. Čuo se huk sova negde u blizini je bilo i njihovo jato. Dogovorili smo se da ja idem sama a njih troje zajedno,ja sam fizički najjača ovde od svih. Pustila sam velike bele vampirske očnjake na videlo. Čula sam šum neki šum pravo od mene. Krenula sam da trčim,pod stopalima mi je šuškalo suvo lišće,i po koja grančica se slomila. Za petnaestak sekundi sam bila tamo. Okrenula sam se oko sebe nije bilo ničega. To je bilo čudno moj sluh nikad me vara,osim ako... Oborilo me je nešto mnogo snažno na zemlju. Okrenula sam se i videla neko čudno biće sa kandžama poput orla,velikim zubima,crnim očima i crnom dugom kosom. Ovo nije bio vampir a ni vukodlak. Počelo je da me guši,gubila sam sve više vazduha. Nisam mogla da pružim otpor zato jer je bilo DUPLO jače od mene. Pokušala sam da ga šutnem,ali ono je mene ogrebalo po stomaku svom dužinom. Osećala sam da sam krvarila sve više i više. Dokopala sam se kamenčića,bacila sam ga u šumu znala sam da će to neko čuti to je naš signal kada je neko u nevolji. Čudovište me je gledalo ravno u oči,kao da mi uzima deo po deo tela,takav osećaj nikada nisam doživela za 21 godinu života. Odjednom mi je samo tama prekrila oči.
*****
Nadam se da vam se sviđa i da nije neki smor hahahah
Slobodno pišite primedbe i pohvale u kom. I izvinite ako ima negde gramatičkih grešaka.
Vote ako želite drugi deo. :)