Bude me lampe koje su uperene u mene. Nemam predstavu gde sam i da li je ono čudo ubijeno.Skrećem pogled sa velikog belog plafona,vidim moje roditelje kako bezbrižno spavaju na krevetu do prozora.Pokušavam da se uspravim,ali mi veliki zavoj preko stomaka ne dozvoljava. I dalje osećam bol u stomaku koa nikada pre.na neki način sam srećna zato jer se moglo završiti još gore.Nešto me je teralo da kašljem,nisam mogla da se suzdržim. Još jednom sam osetila bol,ali ovog puta tako jaku da su mi suze pošle. Počela sam da brišem lice,bilo je krvavo zato jer naša vrsta umesto običnih suza plače zapravo krv. Čula sam škriputanje metalnih vrata.Iznad mog kreveta je stajao Ben sav zabrinut,nikada ga nisam videla takvog,on ne pokazuje emocije skoro nikad.
"Ovaj,kako si?"
Upita me Ben drtavim glasom.Oči su mu bile pune suza,a ruke su mu bile tople.
"Ne brini bato,dobro sam, je l se nije desilo nešto ostalime?"
Kroz šapat sam rekla.Ne bih mogla da podnesem da se nekom isto ovo desilo.
"Nije,dok smo mi došli ono je pobeglo velikom brzinom van granice šume."
"Ostavilo me kada ste Vi došli?Izgleda onda da se plaši kada je nadjačano."
Složila sam neki čudan izraz lica. Shvatila sam da možemo uništiti tog 'hibrida' samo ako se držimo zajedno.
Ben je presekao svoje vene na desnoj ruci da vi pustio krv.Prislonio je ruku na moja usta kako bih pila.Mi zaceljujemo tako što moramo piti u mom slučaju vampirsku krv ali sve zavisi od vrste
"Necu da tebe povredim...."
Nisam završila rečenicu.
" Nećeš nikada da me povrediš,ti si moja druga polovina,znam kako se osećaš."
Pomilovao me je po obrazu.
Ugrizla sam ga za ruku.Počela sam da pijem mladu,čistu krv.Nije mi bilo prijatno,zato jer je to moj brat,ali to je bio jedini način da ozdravim. Rana je nestala za 2 do 3 minuta. Osećala sam se kao da sam se opet rodila.
***
Izvinite znam da je kratko,ali imam neke obaveze sad oko praznika. Hvala svima što me podržavate,volim vas puno. I sry zbog grešaka :D
Vote+Com=nastavak
