Sledeće večeri..
"Uđi unutra moraš da se odmaraš."
Čula sam dubok glas mog oca. Nije on strog,ali nekad ume da bude neoprezan šta priča pred mamom.
"Ali nisam dugo napolju,noć je mirna."
Stavila sam ruke na bokove. Htela sam da ga nagovorim da ostanem još malo,mnogo mi znači vežbanje brzine kao vukodlak,to je teže kontrolisati.
"Ne!Uđi unutra!"
Zalupio je vratima uz ozbiljan izraz lica.
Očistila sam svoje šake od prašine i blata.U mojoj glavi se stalno vrti slika onog hibrida.Kako nisam uspela da se suprotstavim? Uletela sam u dnevnu sobu i bacila se na udobnu fotelju boje vina. Uvek smo se svađali oko nje ko će kada sesti, pa ko prvi do nje njegova je.
"Znaš ko nam dolazi u posetu? odnosno tebi u posetu."
Ben me je udario svom snagom u rame.
"Alo!To boli, nisam se skroz opravila!Ko dolazi?"
Prevrnula sam očima kao i uvek kada pričamo o nečemu što me ne zanima.
"Ian,Beti i Hari."
"Kad?"
Ruke su počele da mi se tresu,ne zbog uzbuđenja već od straha.
Ian je rođeni brat mog oca,Beti je njegova debela žena,ne zna za reč 'Izvini,Molim te'.Hari je užasan brat,stariiji je od mene jedno desetak godina,sve što voli u životu su žurke i devojke.
Flashback
"Hari!Nemoj!"
Pokušala sam da pobegnem starijem bratu,koji je izgleda bio pijan,nije znao šta radi.
"Mala,nemoj da bežiš!Bata hoće da se igramo samo!"
Pritisnuo me uz zid.
"Prekini!!"
Ugrizla sam ga za ruku. To nije ništa delovalo na njega,čak ni malo. Vezao mi je obe ruke i stavio iza leđa. Gadio mi se svaki njegov dodir.
"Ne plaši se!"
Delio mi je poljupce od vrata do ključne kosti.Stisnuo me za ramena tako jako da sam mislila da će otapasti.Grubo me bacio na krevet koji se nalazio odmah iza njega.Seo je preko mene.Odmerio je pažljivo svaki deo mog tela.
"Pomoć!Bilo ko!"
Vrištala sam iz sve snage.
Uzeo je neku traku i zalepio preko mojih usana da ne mogu da se čujem. Prelazio je rukama preko mog stomaka,na šta sam se ja ježila i otimala. Udario mi je tako jak šamar da mi je zujalo u ušima pola minuta.Njegovi dodiri su se spuštali ka mojim preponama.
"Ovo sam čekao!"
Zlobno je rekao. Jednim pokretom mi je pocepao trenerke koje sam u tom trenutku nosila.Svom težinom je seo na moja kolena.Još jednom me je odmerio,a onda je pustio svoje velike oštre očnjake. Hranio se mojm krvlju sve dok nisam pala u nesvest.
Flashback end
Mrzim Harija,mrzim njegovo postojanje. Najgore od toga je što niko sem nas ne zna za taj događaj. Začulo se oubičajeno 'ding-dong' na vratima. Nisam se pomerala iz moje udobne fotelje,zašto bih? Ben je potrčao ka ulaznim vratima kao leopard,ili ipak kao konj. Stavljam oznojene šake na lice praveći se da gledam tv,htela sam ih iskulirati da se ne pozdravimo,ali nije mi se dalo.
"Moja bratanica ne zna da se pozdravi sa mnom?"
Ujak kao da se drao na mene. On tako glasno govori kao da je sišao sa planina.
Ja sam ustala i zagrlila ga bez reči,on me je naučio skoro svemu što se tiče praćenja zvuka,i ostalih sitnih detalja oko preživljavanja kao vampir.
"Ćao Lea."
Pomazila me je po kosi odvratna ujna Beti.
"Zdravo"
Usmerila sam samo poged ka njoj.
Iza nje je stajao visoki,crni momak,sa crvenim ocima,i ne tako lepim osmehom. Ne znam šta devojke u njemu vide,on je običan monstrum.
"Oo pa da je moja sestrica?"
Krenuo je da me zagrli.
"Tu sam."
Izmakla sam se od njega. Okrenula sam se i otišla u dnevni boravak sa ostalima.
Opet sedim u fotelji,blenem u ukućanje kao da pričaju na drugom jeziku. Povremeno uhvatim Harija kako me gleda,odmah mi skoči pritisak,dođe mi da ga zadavim ili još bolje da ga bacim na sunce.
"Da li si bolje?"
Pita me ujka,čudo pa su se setili zašto su ustvari došli.
"Odlično,da nije bilo njih možda bih bila i mrtva."
Pokazivala sam na svoje najbliže.
"Pa ti si besmrtna?haha"
Dodala je Beti. Tako me gledala zlobno da je 100% mislila zašto nisam umrla nego sam i dalje tu da smetam.
"I najjači imaju slabe trenutke."
Odbrusila sam joj.
"Je l si razmišljala u kom ćeš odredu biti?"
Upitao me je Ian sa priželjkivanjem da čuje moj odgovor.
"Da,u Alfa odredu!"
Ponosna na sebe sam rekla pred svima,niko to nije znao,trebalo je da bude tajna ali šta je tu je.
"Ma ne zezaj se mala,ti u alfa odredu? Pa je l znaš ko sve ide tamo?"
Ubacio se odvratni Hari.
"Slušaj,ja dobro znam ko sve ide tamo,ja imam potencijala da budem tamo,svi znate to!"
Ljuto sam udarila pesnicama u sto drveni sto koji se nalazio ispred mene.
"Smiri se,nije ništa loše mislio."
Uhvatila me za ruku majka. Pomilovala me je onako nežno samo ona kako zna.
"Ubediću vas sve da ću biti sa najboljima!Sutra idem da razgovaram sa glavnim! Je l vam jasno?"
Gledala sam u Harija dok sam se drala. To se najviše na njega odnosilo.Istrčala sam,i otišla napolje da trčim.
Samo sto sam zakoračila napolje odnekud me je udario hladan talas vetra. Magla je bila svuda,onako gusta,otežavala je disanje svakon biću u ovom trenutku pa tako i meni. Zatvorila sam oči,pustila sam da me misli odvedu gde želim da odem. U mislila sam videla jedno veliki staari hrast,on se nalazi pokraj auto puta.
Napokon,preobrazila sam se u velikog belog vukodlaka,sa gustim zimskim krznom,žutim prozirnim očima,velikim šapama i dugim očnjacima. Trčala sam kroz maglu dok mi se vetar probijao kroz krzno,osećaj je predivan kao da ste u drugoj dimenziji.Moje hrapave šape su šljapkale po blatnjavim baricama,to ih je činilo skroz mokrim i još boljim za trčanje. Vidik mi se činio čistim,nigde vukova,ljudi,samo čistina,to jedno drvo i ja. Vratila sam se u prvobitni oblik. Bila sam dosta umorna,nije lako imati u sebi 2 natprirodna bića. Okrenula sam se još jednom da vidim da li ima nekoga. Odahnula sam duboko,kao kamen da mi je pao sa srca zato jer nije bilo nikoga iza. Napravila sam jedan korak unapred bez gledanja,udarila sam o nečije čvrste grudi.
***
Opet novi nastavak,znam da ide brzo ali ne mogu da se suzdržim hahaha
Opet volim vas sve,hvala na podršci. Izvinite zbog gram. greškica.
Ako želite novi deo i plus slike pojedinih likova ostavite vote. :)
Ly <3
