"Da li je moguće da ja jedina nisam znala da mi je otac bio beta a majka alfa?"
Drala sam se po kući,bila sam toliko besna da sam u naletu polomila vazu na stolu.
"Odakle ti ta infromacija?"
U tren oka se stvorila majka ispred mene.
"Zar je bitno? Samo mi reci!"
Besno sam mlatarala rukama.
"Istina je.Nismo hteli da ti kažemo to do 22 rođendana."
Pogled joj je bio prepun kajanja.
"Nije mi jasno zašto? Da li Ben zna?"
Sada sam već normalno govorila,ali sam stiskala zube.
"Zna!Kao što si već možda čula,ti si jedna od najjačih na našim prostorima.Moraš imati na umu da si sada meta svakog lovca."
Progutala je ogromnu knedlu.
"Sada mi je jasno zašto sam bila napadnuta."
"Tata će ti reći još neke sitnice koje moraš znati"
Polako je koračala ka izlaznim vratima dnevne sobe.
Polako sam sklapa kockice u glavi da mi se ni jedan napad u životu nije desio slučajno...
"Sedi prvo."
Tata mi je stavio ruku na rame i trgnuo iz misli.
"Hoću objašnjenje."
Prekrstila sam noge.
"Ti si naslednica oba klana,moraš to shvatiti."
Šetao je po sobi,vidi se da se bio malo nervozan.
"Kako?"
Zbunjeno sam ga gledala. Glavu sam držala naslonjenu na rukama inače bi mi vilica otpala od šoka.
"Ti si krvni nosioc oba klana,možeš da birš koga ćeš da vodiš,a imaš još dve mogućnosti..."
Sve brže i brže je šetao.
"Kakve?"
Upala sam mu u rečenicu.
"Prva ti je da kada dostigneš punu moć udružiš dve vrste,a druga da ideš kao svako i prolaziš obuku."
Zastao je ispred prozora.
"Je l onda moram birati klan?"
Sada sam već postajala nervozna.
"Da,to je mana ako ideš kao običan."
Oborio je pogled ka podu.
"Tata,ne sekiraj se, znam šta je najbolje za mene,sutra idem na prijavu,biću kao i ostali,pokušaću da dođem do mesta alfe svojim trudom a ne nasleđem."
Ponosno sam stala ispred njega. Bila sam puna sebe kao nikada pre.
"Pa onda koga si izabrala?"
Pogledao me je u oči.
"Idem sa vampririma!"
Ocrtao mi se osmeh na licu.
"Dobar izbor,ali zapamti uvek možeš preuzeti vukodlake,i trudi se da ne otkriješ svoju drugu stranu među vampirima moglo bi loše da utiče na tvoju reputaciju kao učenika."
Iskrao mu se maleni smešak u desnom uglu usne. Zagrlio me je,a zatim potapšao po leđima uz reči "Uspećes!"
****
Budi me jak sjaj meseca. Glava mi je teška kao bure. Pokušavam da ustanem ali ne ide. Moja glava pada unazad. Lagano trljam oči kako bih se makar malo razbudila. Savijam noge u kolena a onda ih opet opružujem,to je tako divan osećaj prija mi kada istegenem noge nakon dugog prespavanog dana.
Udaram rukom gornji deo mog starog drvenog kovčega,kao po običaju takozvana 'vrata' su bila na drugom kraju sobe,dobro pa ih nisam polomila. Laganim i brzim pokretima skupljam svoju riđu kosu u konjski rep na vrhu glave. Oblačim crni kožni komplet,u njemu se osećam najlagodnije,a večeras mi je to potrebno. Trčećim koracima silazim niz stepenice. U dnevnoj sobi zatičem Bena,majku i oca. Svi imaju osmeh na licu,kao i ja. Idem od jednog do drugog i bez reči ih čvrsto grlim.
"Lea,uzmi ovo meni ne treba,možda ti pomogne u nekoj situaciji negde i nekad."
Ben je prišao do mene. Dao mi je jedan bodež koji je on izradio dok je bio na obukama za šerifa.
