Razdvojeni

Opet selidba.

Vratila sam se do Luca i Eme,ali njegove reči su mi odzvanjale u glavi.
Ne znam zašto mu nisam rekla da i mene godinama muči isti san.
Zašto nas dvoje sanjamo jedno drugo?
-Hej drugari idem ja polako kući.
-Ali tek smo došli.Želim još da ostanem.
Rekla je Ema tužnim glasom i prekstila ruke preko grudi.
-Ostani te ti i Luck,ali ja moram da idem boli me glava,a i moram da se pakujem.
-Da ti onaj nije nešto uradio?
-Nije Luck stvarno.
-Luck idi isprati je malo,vidiš da ne izgleda baš najbolje.
-Da li si sigurna da ne želiš da idemo sa tobom?
-Jesam sto posto.
Luck i ja smo krenuli kroz park,polako smo se udaljavali od Eme.
On je jedina osoba koja zna sve o meni,čak i za moje snove.
-Znaš desilo se nešto jako čudno.
-Šta?On?Znao sam da ti je nešto uradio.
-Ne nije mi ništa uradio.Rekao mi je nešto.
-Šta?
-Da i on mene sanja već godinama,sve je isto kao i u mojim snovima.
-Možda te zeza?
-Ali zašto bi na taj način?Meni je to veoma čudno.
-Ne znam šta da ti kažem.Zašto mu nisi rekla da i ti imaš iste snove?
-Ne znam jednostavno sam se uspanicila kada je počeo da mi priča.Znaš dok mi je pričao o tome bio je potpuno drugačiji,nije bio onaj skot kao i obično.Bio je kao neka druga osoba.Evo dosta si me pratio vrati se kod Eme imaš super priliku da budes sam sa njom,a i ovde je baš romantično.
-Ne zezaj me.I pravo kuci.
-Uredu.
Izašla sam iz parka i krenula,ali gde?
Izašla sam na suprotnu stranu od one na koju smo ušli.
Pokušala sam da pitam prolaznike kako da stignem,ali svi su samo govorili da ne znaju.
Prokletstvo i šta sad ja da radim?
Pare za taksi naravno nemam.
Sela sam na jednu klupicu na autobuskoj stanici,da malo razmislim.
Ali je neko spustio ruku na moje rame i prekinuo me iz razmišljanja.
-Ćao.
Pogledala sam prema osobi koja me je dotakla,lepo lice,svetla smedja kosa,prelep osmeh zubi kao najlepši biseri.
-Sećaš me se?
-Oh da Marc beše?
-Da Alexov drug.Deluješ mi kao da si se izgubila?
-Pa jesam iskreno.
-Posmatram te već neko vreme iz kafica kako se samo vrtiš u krug.
-Veliki je ovo grad za mene.
-Nije samo treba da ga upoznaš bolje.Dodji ja ću te odvesti.
-Neka hvala.Samo mi reci kako da stignem živim u ***** ulici.
-Ja cu te odvesti.
-Hvala ti.
Ušli smo u kola i krenuli ka mom stanu konačno.
-Koliko si dugo ovde?
-Od onog dana kada ste me ti i tvoj drug zamalo ubili.
Nasmejala sam se,ovaj dečko mi je baš prijao.Bio je potpuna suprotnost od njegovog druga.
-Izvini još jednom za to,ali Alex ne pazi uvek.
-Meni se čini da on ustvari samo sebe pazi.Deluje mi previše uobraženo i sebično.
-Nije dobar je on dečko.Upoznaces ga pa ćeš videti.
-A ne nemam želju da ga upoznajem.
-Zašto?Devojke obično lude za njim.
-Ali ja ne.
-On je jedinac pa je valjda zato takav.
-I ja sam pa nisam skot kao on.
-Dobro nećemo više o njemu.
-Slažem se.A ti si jedinac isto ili imaš brata ili sestru?
-Imam starijeg brata on je oženjen već .
-Pa to je lepo.
-A ti zašto si došla u ovaj veliki strašni grad?
-Želim da postanem kuvarica.
-To je baš lepo.Možda bi mogla nekad da mi spremiš nešto?
-Naravno.
-Zašto onda radiš na našem fakultetu,zar ne želiš da budeš u pravom resoranu?
-Želim ali teško se nalazi posao.A i ja nemam radno iskustvo pa je to problem.
-Evo stigli smo.
-Hvala ti puno na vožnji.
-Ma ništa.Zapiši moj broj u slučaju da se opet izgubiš.
-Nemoj da baksuziras molim te.
-Onda mi ti daj svoj,da se dogovorimo oko te večere.
Dala sam mu svoj broj i ušla sam u zgradu.
Otišla sam pravo u svoju sobu da se pakujem pošto se večeras selimo u Emin stan.
Konačno ćemo opet biti na okupu.
Ispunila nam se želja da živimo zajedno u New Jork-u.
Završila sam sa pakovanjem i legla u krevet.
Ne znam zašto ali počela sam da razmišljam o Marcu stvarno je lep dečko,a i vidi se da je dobar.
Nije kao Alex koji me zeza zato što sam sa sela.
U mom razmišljanju me je prekinuo Luck koji je ušao u moju sobu.
-Da li si sve spkovala?
-Jesam.
-Hajde polako da krenemo.
Emim stan je bio mnogo bliže centru grada,bio je ogroman nikad nisam videla takav stan.
A u zgradi je bila teretana,sauna,bazen,djakuzi.
-Moja soba je na spratu,tamo ima još jedna i jedna dole.
-Idi te vi devojke gore,ja ću biti dole.
Pošto je dogovor pao svako je otišao u svoju sobu da se raspakuje.
Moja soba je imala bele zidove,ogroman prozor i ono što se meni najviše svidelo ogroman krevet.
Jedva čekam da započnemo naš novi život svi zajedno.
Zvuk mog telefona me je obaveštavao da mi je stigla nova poruka.
-Laku noc.Vidimo se sutra.Marc.
Maleni osmeh je zaigrao na mom licu,dugo nisam imala dečka,niti se dopisivala sa nekim dečkom.
Da li da mu odmah odgovorim?
Da li da stavim neki smajli?
Odlučila sam se za.
Laku noc.Hvala ti jos jednom
-Nista,sta bi ti bez mene.
-Verovatno bih jos uvek lutala ulicama.
Spustila sam telefon i navila ga pola sata ranije nego inače.Sutra ću se malo srediti za posao.
Ustala sam ispeglala kosu,obukla uske farmerke i majcu.
Sišla sam i krenula na posao.
Ovo je prvi put da idem ovoliko srećna na posao,jedva sam čekala da vidim Marca.
Došlo je vreme ručka i studenti su se polako okupljali,pogledom sam ga tražila i ugledala ga kako ulazi sa Alexom.
Kada me je video namignuo mi je.
-Šta si ti spremala od ovoga?
-Ja još uvek nemam pravo da kuvam.
-Pa kako ćeš da naučiš?
-Dozvoli će mi posle nekog vremena.
-Šteta.Ma da pošto ovde ne spremaš,moraćeš na nekom drugom mestu da mi spremiš.Dužna si mi.
-Hoću sigurno.
-Ej ćao.
Prokleti Alex se umešao u naš razgovor.
-Ćao.
-Izvini za ono juče nadam se da te nisam prepao.Da ne misliš da sam neki ludak.
-Ma ne.Opušteno.
-A šta se to desilo?
-Znaš onaj san što sanjam.
-Da?
-E pa ona je devojka iz sna.
-Ozbiljno?
-Ma da.
-A ti njega ne sanjaš?
-Moram da idem u gužvi sam.
Zašto je morao da me pita to?
Ma da možda treba da mu kažem,čudno je to kako sanjamo jedno drugo,a nikad do sad se nismo sreli.