Razdvojeni

To je ona.

Jedva sam stigao Marc me je dovezao siguran sam da su već svi kući budni.
Sada će one klasične lekcije:
Da li vidiš koliko je sati?
Opet si pio?
Smučilo mi se više tvoje ponašanje.
Bla,bla,bla.
Ušao sam u kuću i taman kada sam mislio da sam se izvukao naišao je Will.
-Oh mladiću da li si ti to tek sad stigao kući?
-Da,pa?
-Mislim da bi trebao da se uozbiljiš malo.
-Stvarno?E pa ja ne mislim tako.
-Znaš ja sam u tvojim godinama...
-Stop,znam šta ćeš da kažeš i ne želim više da slušam o tome.
Otišao sam u sobu i legao,samo sam skinuo patike suviše sam pijan da bi bilo sta drugo uradio.
"Alex dodji",opet ona devojka u istoj haljini i bosa,trci i doziva me.
Alex sakrila se iza nekog debelog stabla i igrala zmurke samnom.
Potrcao sam ka njoj,ali je ona odjednom bila iza mene pruzila mi je svoje ruke i ja sam nam spojio dlanove.
Ovo je prvi put da je ovako jasno vidim.
Znam je to je ona,to je ona mala kuvarica.
Skočio sam iz kreveta i otišao pod tuš da malo ohladim glavu.
Milion pitanja mi je bilo u glavi.
Zašto ona?
Možda je namerno došla baš na moj faks da radi.
Možda sam je nekad povredio,prevario kao što radim svim devojkama.
Odlučio sam da odem do Central parka na trčanje to me uvek smiri.
Trčao sam dosta dugo dok nisam zapazio jednu grupicu kako sedi na ćebetu,pravili su piknik.
Kada se jedna od devojaka okrenula video sam da je to ona,bez razmišljanja sam krenuo ka njoj.
Prišao sam joj i povukao je za ruku.
-Moramo da pričamo.
-Ne želim.
-Molim te.
-Želiš da mi se izviniš?
-Za šta tačno?
-Pa zapravo za sve,ali prvo za to što si me nazvao prostitutkom.
-Važi i o tome ćemo.
-Ćao ja sam Ema,da li želiš da nam se pridružiš?
-Alex, ne hvala.
Ustala je i krenula ka klupi.Sela je i gledala me je pravo u oči.
-I da čujem.
-Vidiš dešava se nešto čudno...
-Ne,ne dečko mislila sam da ćeš da se izvinis.
Povukao sam je opet za ruku da bi sela.
-Izvini bio sam pijan,nisam imao pojma šta pričam.
-Uredu sad reci.
-Vidiš ja već godinama sanjam jedan čudan san.Sanjam jednu devojku kako trči kroz šumu i doziva me.Sinoć sam joj prvi put jasno ili ti trezan video lice to si bila ti.I onaj dan kada sam te zamalo udario sam te prepoznao,ali sam mislio da je to od alkohola i kokaina,mislio sam da mi se prividja.Da li se i tebi to dešava?
Izraz lica joj se promenio i ustala je krenula je nazad ka svojim prijateljima.
-Samo mi reci da ili ne?
-Ne.
-Ne verujem ti.
Prvi put sam je jasno video po danu,imala je nešto u sebi što me je podsećalo na moju mamu.
Vratio sam se kući i zatekao mamu kako ruča.
-Ima li malo i za mene?
-Naravno moj lepi sine.
-Kako si mama?
-Pa recimo da sam dobro.
-Znaš primetio sam nešto.
-Šta?
-U periodu oko mog rodjendana uvek si depresivna i više piješ.
-Pa?
-Pa druge majke su srećne u tim trenucima,ali ne i ti.
Ustala je udarlila mi po prvi put u životu šamar.
-Ne znaš šta govoriš.
-Pa reci mi već jednom.
-Hoćeš da znaš?
-Da želim.
-E pa ti mi nisi bio jedino dete,nosila sam blizance ali si samo ti preživeo.Srećan?
-Mama izvini nisam znao.
Prišao sam joj i čvrsto je zagrlio.Ona se rasplakala,dugo smo ostali tako zagrljeni.
-Da li si sigurna da je beba rodjena mrtva?
-Da tako su mi rekli tvoj deda i jedna časna sestra.
-Časna sestra?Pa gde si se ti porodila?
-U jednom manastiru.
-Kom?
-****
-Znam gde je to.Ako hoćeš mogu da odem tamo da se raspitam.
-Ne vredi sine.Samo ces mi jos više otvoriti ranu.