Razdvojeni

Ostani pored mene

Alex i ja smo šetali ka susednom gradu,bio mi je smešan.
Uživala sam gledajući ga kako se muči po blatu.
-Rekao sam da je bolje da idemo kolima.
-Daj uživaj u ovoj lepoj prirodi.
-Šta je ovde tačno lepo?Sav sam prljav,umorio sam se i žedan sam.
-Uskoro stižemo.
-To si rekla i pre petnaest minuta.
-Stvarno smo blizu.
-Šta ako mi neko ukrade kola ili ih ogrebe?
-Niko neće dirati tvoja kola,daj opusti se.
Konačno smo stigli do grada,odvela sam ga do jedne radnje da kupi nove patike.
Naravno da tu ništa nije bilo po njegovom ukusu.
Razgledao je i razgledao,kao neka žena se šetao po radnji tražeći nešto što će mu odgovarati.
-A da odemo u drugu radnju?
-Nema druge radnje.
-Šta?
-Izaberi nešto,pa da idemo.
-Uffff ovde mi se ništa ne svidja.
-Onda ostani u tim patikama.
-Nema šanse.
Konačno je izabrao jedan par i seo je da ih proba,izraz njegovog lica mi je govorio da nije ni malo zadovoljan.
-Hoćemo li danas?
-Pa moramo,osudjen sam na ove ružne patike.
-Neki nemaju ni to Alex.
-Jao nemoj sad da mi solis pamet.
Poklako smo krenuli ka kući,bila sam užasno umorna i bolela me je glava.
Samo sam želela da legnem.
Šetali smo i ćutali,Alex je konačno prekinuo tišinu.
-Mislim da trebas da mu oprostis.
-Zašto misliš tako.
-Pa tehnički nije te prevario,slagao možda.Prećutao je neke stvari,koje nije trebao.Ali vi se stvarno voli te siguran sam da je naučio svoju lekciju.I da ništa slično neće ponoviti.
-Ne znam.Stvarno me je povredio,ali opet i ja sam možda malo preterala.
-Malo?
-Ne zezaj me.
-Šalim se.Znam da sam često bio skot prema tebi,ali stvarno te gotivim i želim da budeš srećna,a znam da je tvoja sreća pored njega.
-Stvarno tako misliš?
-Naravno.
Stigli smo do moje kuće,a on je krenuo da udje u svoja kola.
-Stvarno mi je bilo lepo sa tobom.
-Gde ćeš ti?
-Pa kući.
-Nema šanse,ostajes ovde.
-Neću da smetam.
-Ne lupaj,ostajes i tačka.
-Pod jednim uslovom.
-Kojim?
-Da se vratiš sa mnom u New York.
-Važi.
Ušli smo u kuću,tamo su bili mama i tata.
-Mama,tata ove je moj drug iz New Yorka.
-Alex Tacer drago mi je.
Kada je se predstavio njihova lica su prebledela,kao da je duh stajao ispred njih.
Samo su rekli svoja imena i otišli iz dnevne sobe.
Otišla sam u kuhinju i spremila sendviče za mene i Alexa.
-Jeee kuvarice očekivao sam nešto više od tebe.
-Mars.
-Šalim se.
-Nego gde ću ja da spavam?
-Kod mene u sobi.
-Da to nije malo nezgodno?
-Imam dva kreveta u sobi opusti se.
Svako je legao u svoj krevet,i opet je vladala tisina.
-Alex spavaš?
-Ne.
-Moram nešto da ti kažem.
-Reci.
-Slagala sam te.
-U vezi čega?
-I ja tebe sanjam već godinama,dok te nisam upoznala to je bila samo muška silueta.Nakon što sam te prvi put videla nekako mi je bilo jasno da si to ti.Čak sam i tad jasno videla tvoj lik.
-Zašto li nam se to dogadja?
-Ne znam.Možda nam je sudjeno da se upoznamo i budemo prijatelji.
-Mogu će.
-Žedana sam,odmah se vraćam.
Tiho sam koracala da ne bi probudila mamu i tatu.
Ispred njihove sobe sam čula glasove i odlučila sam da čujem o cemu pričaju.
-Šta će on ovde?Došao je da nas uništi.
-Smiri se ženo.To joj je samo drug.Možda to nije taj Tacer.
-Jeste,jeste.Šta ako prestanu da nas isplaćuju?
-Neće,lezi i spavaj.
O čemu se ovde radi,kakve pare?Zašto im smeta Alex.
Vratila sam se u sobu i legla.
-Laku noć.
-Laku noć.
Probudila me je jaka mučnina,otrcala sam u wc i povratila.Alex je došao za mnom i držao mi kosu.
-Šta ti je?
-Ništa samo mi je muka.
-Tvoji nisu tu,hoćeš da ih potražim.
-Ne.
-Da nisi ti trudna?
-O bože.Pa ja sam skroz zaboravila,da sam trebala da dobijem.
-Imaš test?
-Ne.
-Hoćeš da idem da ti kupim?
-Ne.Uradi ću neki drugi dan.Možda je zbog stresa samo.
-Idem da ti kupim.
-Alex ma daj.
Nisam stigla ni da izgovorim,a on je već palio kola.
-Pa ne znaš ni gde ima apoteka.
-Znam video sam kada sam dolazio.
Vratio se desetak minuta kasnije,u kesi je imao nekoliko različitih testova.
-Da budeš sigurna.
-Hvala ti.
Otišla sam u kupatilo i uradila testove.
-I šta kaže test?
-Moram da čekam pet minuta.
-Jao što sam uzbudjen.
-Zašto ti?
-Ne znam.
-Uf prošlo je pet minuta.
-Hoćeš zajedno da idemo?
-Da.
Uhvatio me je čvrsto za ruku i krenuli smo ka kupatilo kao da idemo ne znam ni ja gde.
-Nema greške svi su pozitivni.
-I šta ja sad da radim?
-Ništa bices mama.Jeeee čestitam.
Bacila sam se na krevet i počela da plačem.
-Hej mala pa šta je sad?
-Kako da budem mama?Marca sam ostavila,ne mogu sama.
-Marc te voli,uspece te vi.
-A šta ako ne želi dete?
-Želi veruj mi.Idem da ti skuvam čaj.
-Ne.Molim te ostani pored mene.
Legao je pored mene,stavila sam glavu na njegove grudi,on mi je mazio kosu.
Zašto mi on toliko prija?
Ne kao muškarac,nego nešto mnogo jače.
On jedini može da me smiri,promenio se postao je druga osoba.Sada je mnogo razumniji.
Kako nam je lepo ovde,tako smo se zblizili na jedan potpuno novi način.
Čak je ludak išao da mi kupi test.
Opet sam se setila maminih i tatinih reči od sinoć.
Čim se vratim u New York od svoje ušteđevine ću da potražim nekog,da mi pomogne da nadjem moje prave roditelje.
Volela bi da imam brata poput Alexa,ali da li bi me prihvatila moja prava porodica?