Razdvojeni

Tracak nade.

U klubu je bilo užasno dosadno,loša ekipa,loše ribe.
Sad kad je Marc smuvao malu kuvaricu verovatno neće više  izlaziti sa'mnom.Ma da nadam se da im neće potrajati ta veza.
Posle mnogo godina vratio sam se rano ih noćnog  života,bilo je tek 03:00.
I šta sad da radim?
Pokušavao sam da spavam,ali mi nije išlo.
Pomislio sam na malu kuvaricu,kako je bila smešna "Imam ja svoje ime".
Obožavam da je maltretiram.
Zaspao sam razmišljajući o njoj.
Za divno čudo rano sam se probudio i sišao sam do kuhinje,mama je sedela tamo sama i jela.
Rekao sam sluzavki šta da mi donese i seo pored mame.
-O pa ko se to tako rano probudio?
-Ćuti  užasno je bilo sinoć.
-Zašto?
-Ma loša ekipa,gde je Will?
-Otišao je na golf.
-Znaš hteo sam nešto da te pitam.
-Reci sine.
-Da li možeš da mi ispričaš šta se desilo to veče kad si me rodila?
-Pokušaću,ali ne sećam se baš najjasnije svega.
-Nema veze.
-To veče je bila velika oluja,ne pamtim  takvu oluju.Imala sam užasne bolove,znaš ja se nisam porodila u bolnici pa da dobijem anezteziju.Da mi bude lakše.
-Kako nisi?
-Tvoj deda kada je saznao da sam trudna poslao me je u jedan manastir,tamo sam se i porodila.Uglavnom prvo si se rodio ti,i tada sam već bila umorna.Ubrzo je došla i druga beba devojčica.Čula  sam da plače u to mogu da se zakunem i ako me je tvoj deda ubedjivao da se rodila mrtva.
-Zašto nisi pokušala da saznaš nešto više,da platiš nekog detektiva da to ispita?
-Ne znam jednostavno sam pokušala  da se pomirim sa tim da je tvoja sestra mrtva,ali nikad nisam uspela da prihvatim to.
Mama je počela da plače,a ja sam ustao i zagrlio je najjače što sam mogao,ne mogu da je gledam kako pati.
Sestra ja bi imao sestru,oduvek sam pomalo žalio što sam jedinac.
Da mi Will nije otac saznao sam kada sam imao 16 godina.
Taj Eric me ne zanima,Will mi možda nije biološki otac,ali je ceo život bio uz mene,on je mene prihvatio kao svoje dete,a ja njega kao jedinog svog oca.
Bilo bi lepo da sam imao sestru.
-Mama ako želiš ja ću ti pomoći da saznaš istinu.
-Ne znam pusti me da razmislim o tome.
-Uredu.
Otišao sam u sobu i legao na krevet.
Hiljadu misli mi je prolazilo glavom.
Odlučio sam da pozovem Marca da odemo na piće negde.
Ušao sam u kola i dao gas,ubrzo sam se našao ispred kafića u kom stalno blejimo.
Marc je već  bio unutra,sedeo je za našim stolom i kuckao poruku,a osmeh je imao od uva do uva.
-Ej brate.
-Ej.
-Mala kuvarica te je pustila samog?
-Nemoj da si takav ima ona svoje ime.
-Sad i zvučiš kao ona.
-Znaš mogao bi da je upoznaš malo bolje,ona je sad moja devojka.
-Ok,ok.
-Nego što si me zvao,čudno si mi zvučao?
-Ma katastrofa.Znaš treba mi broj onog detektiva što ga je tvoj tata jednom unajmio.
-Daću ti naravno.Nego šta se desilo pa ti on treba?
-Ukratko.Moja mama je nosila blizance,ja sam preživeo a devojcica je kao umrla.Tako su makar mamu ubedili.
-To je užasno.
-Znam.Zato i hoću da joj pomognem da sazna istinu.Ako bude htela.
-Čovek je odličan,ako odlučiš da ga zoveš sigurno će ti sve saznati.
-Hvala.Nego što ne zoveš sad kuv,ups Eli da nam se pridruži.Taman da je upoznam.
-Hajde probacu.Ma da ti joj nisi baš najomiljeniji lik.
-Znam.
-Evo jedva sam je ubedio,biće ovde za 20-ak minuta.
I stvatno nakon dvadeset minuta sam je ugledao kako ulazi u kafic.Prava mala seljancica,ima i kaubojke pa ko to još nosi?
Sedeli smo i pričali,moram da priznam da sam je pogrešno procenio.Nije glupa,čak je i jako duhovita.
-Znaš sad kad vas gledam ovako zajedno pa vas dvoje licite.
Pogledao sam u Eli,a ona u mene.
-Ma daj Marc ne lupaj gluposti.
-Ovaj put se slažem sa malom kuvaricom.
-Opet počinješ?Uobrazeni skote jedan.
-Daj smiri te se,ti si mi devojka,a on najbolji drug želim da se lepo slaže te.
-Teško.
Rekli smo u isto vreme.
Ostali smo još neko vreme u kafiću,ja sam otišao kući,a zaljubljeni par valjda u bioskop.
Bio sam previše smore,pa sam odlučio da večeras ostanem kuci.