ADOPTED

#7# THIS IS WIERD

''Moj tel..Louis???''-zastanem na trenutak sa svim radnjama kada ga ugledam ispred sebe. Sav je izgubljen i izgleda prosto užasno. Što mu se desilo i šta on uopšte radi ovde?

''Šta ti radiš ovd..''-ne uspjem ga ni pitati, on me već prekida.

''Nema vremena za pitanja, ovo ti je moj broj, nazovi me čim budeš u mogućnosti da pobjegneš od plavušana na par sati, tada ćeš dobiti odgovore na sva pitanja.''-pruži mi bijeli pairić koji brzo stavim u džep kada ugledam Nialla. Ponovo potražim Louisa pogledom, ali je nestao u masi naroda. Ovo je bilo previše čudno.

Šta se ovdje događa?

...

''Niall rekla sam da neću te skupocjene telefone, želim neki obični''-pokušavam ubijediti Nialla da kupim telefon koji želim, ali ne...on insistira da si kupim Iphone, ali ja to ne želim.  Prodavač nas gleda čudno, ali kako i ne bi kada se ponašamo kao neka djeca. Prosto ne mogu da shvatim kako neko može biti uporan ako neko nešto uporno odbija, ali koliko god on  može biti uporan mogu i ja. Barem neću kupiti ovaj koji on želi

''Ajde sad iskreno reci...nema šanse da te odgovorim?''

''Nop''-kaže kratko te usne uvuče praveći najslađi izrazli lica koji sam ikada vidjela. Plava kosa pomješana sa smeđom u kombinaciji sa plavim očima je nešto najljepše što sam vidjela u zadnje vrijeme. Dovoljan je jedan pogled u njegove oči beskrajne dubine i prekrasnog plavetnila. Mogla bi ih gledati po cijeli da i svakog trenutka pronalaziti novu zanimljivost.

''Da li ti se više sviđa plava ili crvena maskica?''-prekida me Niall držeći maskice u rukama. Šta mi  se to događa? Rijetko se događa da razmišljam o nečemu. Mislim razmišljam ja, ali ne da razmišljam toliko da odlutam od stvarnosti.

''Nijednu?''

''Ništa onda uzimamo samo telefon.''-pokaže prodavaču te on krene da naplati, ali ih ja prekinem.

''Pa neću taj...''-on me samo pogleda nekom wtf? facom. Ok, šta sam sada uradila???

''Pa prije par trenutaka si rekla da ćeš uzeti ovaj?''-čekaj jesam? Ok..ja stvarno nisam ok. Nešto se dešava sa mnom. Razmišljala sam o...o nje..njemu...nah nije ono što mislim..završila sam sa tim 4ever.

''Nah..hoću neki samsungov..bilo koji samo da nije ono ogroman''-vidim kako i on i prodavač otpuhuju te se udaljavaju od mene. Moram dobiti sada taj telefon i da se što prije vidim sa Louisom. Čudno se ponašao i morat će mi neke stvari objasniti.

...

''Uf preumorna sam da idemo doma... ne hoda mi se...''-sad bih najradije voljela da se mogu teleportovati do kuće, da se bacim na krevet i ne ustanem 10 dana.

''Zato je tu auto...''-auto? Pa kada ga je dovezao? Uff... mislim da i sa njim moram razgovarati.

''Nije moje auto tu, ali idemo ovamo da uzmemo jedno''

''Čekaj..kupit ćeš auto?''-on je lud, ali potpuno. Znači sada će kupiti još jendo auto. Bila sam potpuno u pravu kada sam rekla da previše troši novac. Ulazimo u salon sa autima i vidim kako samo ležerno prolazi pored svih zaposlenih i nestaje u drugoj prostoriji.Kada ga pogledate tj. proučite kao ja, jedino što možete reći da je zgodan. Ne znam da li PMS sada radi,ali da priznajem, zgodan je. Obukao je  obične pantalone i majicu i izgleda extra, a kako bi bilo kada bi se potudio...

''Ajde ulazi, što čekaš?''-ubacujem sve one kese u crveni Infiniti Q60. Malo me iznenadila boja...crvena...

''Kako si ...''

''Svi ovi auti su moji...mislim ova zgrada je moja...''-okrenem glavu gledajući na put. Posjeduje zgradu punu automobila.

''I mogao si uzeti bilo koji auto?''-na moje pitanje se samo nasmije. Izgleda da voli da se ''smješka''. Mrzim kada mi netko na pitanje odgovara osmjehom ili raznim grimasama.