Dva različita sveta

4.deo

"Mike, ja ne znam šta da kažem..."
Prišla mi je jako blizu i poljubila me
Koliko za sad znam o svetu, od njenog poljupca nema boljeg osećaja.
"Ali ti ne znaš uopšte ko sam i odakle sam, znaš mi samo ime" rekla je kao da se pokajala što me je poljubila.
"Kad jedeš umažeš često nos. Uvek zaspiš kad te nosim u rukama. Voliš da mirišeš cveće. Jako si jaka i čvrsta, a pritom si lepša od noći i nežnija od pera. Mnogo si volela svoga brata. I nisi srećna. Vidiš da znam mnogo o tebi Lana."
"Ovo poslednje nije tačno!" Vikala je na mene.
"Što si tužna?" Pitao sam je zabrinuto.
"Nisam tužna samo mi se malo plače", obrisala je suze što joj klize niz lice, "nedostaje mi porodica, a ne mogu da se vratim".
"Zašto?"
"Ne mogu, duga priča" rekla je to kao izgovor
"Imamo svo vreme ovoga sveta, pričaj!"
"Okej... pa, ja sam obećala porodici da neću doći kući dok ne osvetim brata. Zamisli sad da još saznaju da se krijem sa robotom i da sam pritom u vezi sa istim, a brata niko nije osvetio. Kako ja sa tobom da im dođem pred oči?" Upitala me je dok su joj suze kapljale po podu
"To ti je porodica, razumeće! Objasni im da sam ja drugačiji, objasni im sve"
"Neće razumeti. Plus ako saznaju da voliš svoju vrstu misliće da si me iskoristio i došao da nas sve istrebiš. Ne radiš to, zar ne?" Videlo se da je zabrinuta
"Pa zar mi ne veruješ, Lana?"
"Verujem ti"
"Onda znaš da nisam takav neću to uraditi!"
"Eh Mike, sad sam već duboko zagrizla, sviđaš mi se. Ništa mi drugo ne preostaje nego da ti verujem." Rekla je to kao da je lagala
Možda sam malo skeptičan, ali ne znam da li joj se sviđam.
Možda sam već rekao, ali ljude ne razumem, bar nju ne razumem. Ako kaže da joj se dopadam, čemu suze u očima, o čemu li misli?

Prošlo je par dana kako se skrivamo u ovoj pećini.
Ne znam više ni koji je dan, niti koje je vreme. Vreme je stalo kad sam nju upoznao.
Ponestaje nam hrane i vode. Meni svakako ništa sem nje nije bilo potrebno, ali za nju sam se brinuo.
"Lana, moramo u lov. Kad sam ti tražio lek našao sam tu neku šumu. Hajde da upotrebimo ratna oružja i ako imamo sreće ulovimo neko divlje prase. Brinem se za tebe, oslabila si"
"To sam ja taman htela da predložim, ionako me već prolaze rane" rekla je to pokušavajući da zamaskira bolove koji još nisu prošli

Ipak je krenula sa mnom

Hej ljudi, imala sam nekih problemčića pa nisam mogla da nastavim priču odmah. Nadam se da vam se sviđa nastavak, komentarisite i stisnite vote ako vam se dopada. Ćaos❤